U takvoj situaciji, ostale zemlje, a posebno Kina, dvaput će razmisliti pre nego što ulože u Evropu i SAD, plašeći se za sigurnost svoje imovine.
Komentarišući vest da je Komitet za spoljne poslove američkog Senata podržao nacrt zakona o predaji ruske zamrznute imovine za potrebe Ukrajine, ruski eksperti ne isključuju da će se Sjedinjene Države odlučiti na takav korak, ali to može dovesti do uzvratnih mera Moskve i negativnih posledica po ceo globalni finansijski sistem. Zapadu bi to moglo da se vrati i kao bumerang i zadati mu ozbiljan udarac.
Dakle, negativan efekat ovih akcija po zapadne države biće ogroman.
„Nije sav naš novac u SAD. Našeg novca ima u skoro svim zapadnim zemljama - negde više, a negde manje. Reč je o sumi od oko 300 milijardi evra. Ako Rusija kao odgovor na to zapleni imovinu zapadnih investitora, ta suma će biti manja od zaplenjene za oko 20 milijardi. Generalno, ovo je rat - realan. To ne znači da će Zapad izgubiti status finansijskog centra, izgubiće poštovanje i poverenje. Mora se uzeti u obzir da se najveći deo biznisa odvija na Zapadu i Kini. Ovo je opasno na liniji Zapad – Kina, jer jasno je da će kineski novac biti sledeći“, kaže ruski ekspert Andrej Suzdaljcev, dodajući da je tu ogroman novac u igri.
Ruski eksperti navode da zapadne zemlje pokušavaju da nađu način da zaplene rusku imovinu od 2014. godine, a nakon izbijanja sukoba u Ukrajini njihova odlučnost je samo jačala. Međutim, ovakva praksa je suprotna međunarodnom pravu.
Nakon početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, EU i zemlje G7 zamrzle su skoro polovinu ruskih deviznih rezervi u iznosu od oko 300 milijardi evra, a oko 200 milijardi evra nalazi se u EU, uglavnom na računima belgijskog „Euroklira”, jednog od najvećih svetskih sistema poravnanja i kliringa.
„Euroklir” je krajem oktobra saopštio da je za devet meseci 2023. zaradio oko tri milijarde evra kamata od ulaganja u sankcionisanu rusku imovinu.
Svet se cepa zbog politike Zapada
Ako se pretnje Zapada o zapleni ruske imovine ostvare Moskva ne isključuje kontramere, a to bi moglo da ih košta najmanje 288 milijardi dolara.
Suzdaljcev smatra da pristalice aktivne podrške Kijevu iz očaja predlažu da se Ukrajina finansira ruskim sredstvima, pošto Vašington više nema dovoljno sopstvenog novca, smatra politikolog.
„Mora se reći da su Evropljani aktivniji od Amerikanaca i uporno traže pravne opcije za ‘bezbedno’ oduzimanje našeg novca. Amerikanci su se više oslanjali na svoj novac, na podršku Ukrajini, ali je para ponestalo“, dodao je ekspert.
Komitet je odlučio da se novac može zapleniti, ali to mora odobriti i Senat i to tako da svi članovi Senata glasaju za zaplenu, a od eventualnog odobrenja do akcija može proći više meseci, dodao je on.
„Opasno je. Svet se cepa - i to ne duž linije Moskva-Vašington, već duž linije Jug-Zapad... Oni će razmisliti hiljadu puta, ali sigurno će nešto oduzeti", smatra Suzdaljcev.
Eksperti ističu da ruska privreda može da napreduje i bez vraćanja zamrznute imovine Moskvi, dok će zapadni planovi za konfiskaciju ovih sredstava i pokušaji ucenjivanja Rusije samo naštetiti reputaciji EU i SAD kao sigurnih utočišta za investitore širom sveta. Dakle, od toga će mnogo više štete imati Zapad nego Rusija.
Tempirana bomba
Jedna od posledica moguće zaplene ruske imovine mogao bi da bude i prekid odnosa sa SAD. Moskva je to jasno poručila.
Leonid Slucki, šef komiteta Državne dume za međunarodne poslove, rekao je da će usvajanje zakona o predaji ruske imovine Ukrajini u potpunosti potkopati poverenje u SAD. Istakao je i da je taj nacrt tempirana bomba pod zapadnim investicionim tržištem.
Naglasio je da će, osim u SAD, poverenje biti narušeno i u Brisel, gde neke članice EU već „stavljaju ruke” na ruske dividende, kao što je slučaj sa Belgijom, koja želi da prebaci 611 miliona evra u Ukrajinu od prihoda dobijenih od zamrznutih sredstava Rusije.
Stručnjaci zaključuju da ovo nije najbolji način da se započnu pregovori sa Rusijom o regulisanju situacije u Ukrajini.
Pogledajte i: