Iako je međunarodnim pravom obavezna da sve države kandidate tretira jednako, Evropska unija ima diskriminatorni odnos prema Srbiji, kaže nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović, komentarišući kritike na račun Srbije, koje dolaze iz Brisela povodom učešća naše zemlje na samitu Pokreta nesvrstanih.
Spisak zahteva iz Brisela ne zaustavlja se
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić otkrio je da se Srbiji upućuju kritike, kako zbog neuvođenja sankcija Rusiji ili razvijanja dobrih odnosa sa Kinom, tako i zbog toga što se Srbija ne pridružuje napadima na Iran i u svojstvu posmatrača učestvuje na samitu Pokreta nesvrstanih.
Prema Jovanovićevom mišljenju, spisak briselskih zahteva, ultimatuma, pritisaka i ucenama ovim nije kompletiran. Uskoro bi kao uslov moglo da se pojavi i učlanjenje Srbije u NATO.
„To je način delovanja koji se sastoji od toga da nikada nemamo vremena da razmišljamo o mogućnosti nekog našeg zahteva“, objašnjava on i dodaje da bi jedan od srpskih zahteva mogao da bude i zahtev za jednakim tretmanom kao što imaju ostale države koje su u procesu pridruživanja.
Nadrealno ponašanje Evropske unije
Radi se, prema Jovanovićevim rečima, o načelnom zahtevu koji se krši samo u slučaju Srbije jer EU od naše zemlje traži da se odrekne svoje južne pokrajine. To, nastavlja on, nije traženo ni od Kipra, čija je polovina teritorije pod okupacijom već pola veka.
„Oni se ponašaju nadrealno, kao da su iznad, ne samo drugih država, već i pravila. Tako da je to neozbiljno, da se Srbija kritikuje zbog učešća na samitu Nesvrstanih. Pokret nesvrstanih je najaktivniji i najbrojniji deo Ujedinjenih nacija i ne može da bude eliminisan zato što se ne sviđa nekoj velikoj sili ili nekoj grupi zemalja. Sa druge strane, suvereno je pravo svake države da bude posmatrač, gost ili član organizacije koja je nevojna, neagresivna i koja od drugih zemalja ne traži da se odriču dela teritorije“, ističe Jovanović.
Briselski zahtevi za zemlju koja drži do sebe
Pokret nesvrstanih je benigna i u međunarodnim odnosima veoma korisna grupa država, koje su se okupile kako bi se izborile za što povoljniji tretman razvijenih zemalja. Međutim, u okviru Pokreta nesvrstanih najveći broj država nije priznao kosovsku samoproglašenu nezavisnost i to je jedan od razloga zbog kojih Brisel popreko gleda Srbiju, smatra Jovanović.
„S druge strane, oni smatraju da je Srbija kandidaturom za članstvo definitivno opredeljena za članstvo u Uniji i da joj ni jedno drugo članstvo nije potrebno. Međutim, oni na putu za članstvo Srbiji postavljaju nemoguće uslove. To je nešto što je neprihvatljivo za zemlju koja drži do dostojanstva i suverenosti“, konstatuje naš sagovornik.
Drugačiji odnos prema Srbiji ne može se ni očekivati – najveći broj članica EU učestvovao je u agresiji na Srbiju 1999, a sa druge strane prema malim država se postavljaju na takav način, što je posledica svesti koja je formirana za vreme kolonijalizma, zaključuje Jovanović.
Srbija je posmatrač u Pokretu nesvrstanih, što je istakao i Ivica Dačić, a ovogodišnji, devetnaesti po redu samit na najvišem nivou održan je u prestonici Ugande, Kampali. Kako je nova članica Pokreta postao Južni Sudan, Pokret nesvrstanih danas broji 121 članicu.
Ivica Dačić prisustvovao je samitu u ime srpskog predsednika Aleksandra Vučića, koji je pozivnicu dobio od predsednika Ugande Joverija Musevenija jula prošle godine, prilikom njegove posete Beogradu.
Pogledajte i: