KULTURA

Predstavljena knjiga na engleskom o holokaustu nad srpskim Jevrejima

Muzej žrtava genocida je danas povodom obeležavanja predstojećeg Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta predstavio monografiju Dragana Cvetkovića "From Topovske šupe to Sajmište concentration camps: A quantitative analysis of the Holocaust in occupied Serbia“.
Sputnik
Direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić je na predstavljanju knjige podsetio da je Cvetkovićeva studija "Od Topovskih šupa do Sajmišta: kvantitativna analiza Holokausta u okupiranoj Srbiji“ (2020) sada dobila prvo englesko izdanje kako bi bila dostupna stranim istraživačima.
Naučna studija istoričara i muzejskog saradnika Muzeja žrtava genocida Cvetkovića je prevedena na engleski jezik na predlog stručnjaka izraelskog Jad Vašema, a Ristić je dodao da je to "posebna pohvala".
On je podsetio da Cvetkovićeva studija "tretira sudbinu Jevreja na okupiranoj teritoriji Srbije u okviru nemačke zone", tokom Drugog svetskog rata, i zahvaljujući njoj Srbija među retkim zemljama "ima svoju nacionalnu studiju o holokaustu".
"Knjiga je celovita studija, vrlo detaljna, sa puno podataka i analiza, i omogućava da pričamo o fenomenu holokausta u nemačkoj okupacionoj zoni iz više uglova. Pratimo sudbinu ljudi od početka okupacije do okončanja holokausta na području zone", rekao je Ristić.
Prema njegovim rečima, Cvetković je pristupio na inovativan način za srpsku istoriografiju, pošto se ne samo kroz narativ, nego i kroz vizualne sadržaje, grafikone i tabele mogu pratiti rezultati istraživanja, i steći celovita slika.
Muzejski savetnik Muzeja žrtava genocida Cvetković je podsetio da je na teritoriji okupirane Srbije nemačka vojna komanda "upravljala svim segmentima života i nazovi vladom Milana Nedića".
On je dodao da je za provođenje holokausta u Srbiji, nacistička Nemačka bila "inspirator i jedini egzekutor u zločinu".
"Lokalna kvislinška uprava je imala sporednu ulogu u delu sprovođenja programa holokausta. Nemci su bili jedini izvršitelji. Egzekucije Jevreja nisu vršile samo SS jedinice, kao uglavnom u Evropi, već je deo sprovela i regularna nemačka vojska", rekao je Cvetković.
Prema njegovim rečima, značajno je reći da se holokaust u Srbiji, naročito tokom 1941. godine, paralelno sprovodio sa odmazdama nad civilnim stanovništvom, u kojima su najviše stradali Srbi, i teško je razlučiti kad je holokaust bio samostalan proces.
Cvetković je rekao da je 89 posto Jevreja stradalo u logorima Staro sajmište i Topovske šupe, a manji broj u logoru na Banjici.
"U Beogradu je ubijeno 93 posto svih Jevreja sa područja Srbije. Po tome je Beograd jedinstven grad u Evropi", istakao je Cvetković.
Navevši da se potrudio dati strukturu stradalih Jevreja, Cvetković je dodao da uprkos uvreženom mišljenju tu nisu svi bili bogati, već su se bavili različitim profesijama, ali jesu pripadali obrazovanijem segmentu stanovništva.
Prema njegovim rečima, Jevreji su činili 0.35 posto stanovništva okupirane Srbije, ali i 11 posto u ukupnom broju stradalih, "što je enormno stradanje".
"Osetio sam da je potrebna nova metodologija. Ako bih prikazao narativ samo, može se tumačiti ovako i onako, ali kad imate jasne brojeve u tabeli i grafikon, tu se sve jasno vidi", rekao je autor.
Cvetković je dodao da knjiga sadrži 95 tabela i 127 grafikona "koji pokazuju razmere stradanja".
Cvetkovićeva monografija drugi je naslov u okviru novouspostavljene edicije Muzeja žrtava genocida pod nazivom "In translatione", a njeno objavljivanje omogućili su Ministarstvo kulture i Fondacija Muzeja žrtava genocida.
"From Topovske šupe to Sajmište concentration camps: A quantitative analysis of the Holocaust in occupied Serbia“je kapitalna naučna studija, kaže se u recenziji istoričara Milana Ristovića.
Monografija rasvetljava do sada nedovoljno obrađenu temu unutrašnje strukture u holokaustu pretrpljenih gubitaka jevrejske zajednice sa teritorije okupirane Srbije, ocenio je Ristović.
Prema njegovim rečima, Cvetkovićev rad je posebno usmeren na polnu, starosnu, obrazovnu i profesionalnu strukturu jevrejskih žrtava i ulogu najmasovnijih gubilišta kao što su logori na beogradskom Starom Sajmištu, u Topovskim šupama, na Banjici, na Crveni krst u Nišu i drugi.
Pogledajte i:
Komentar