Predsednik Odbora za spoljne poslove Dejvid Mekalister rekao da zemlje koje nazaduju ili stagniraju u pogledu osnovnih vrednosti i ne usklađuju svoju politiku sa spoljnom politikom EU ne mogu da budu kvalifikovane za dodatno finansiranje.
Predlog, čija je svrha da se uspostavi novi finansijski instrument za obezbeđivanje šest milijardi evra zemljama ZB, koji se sastoji od dve milijarde evra u grantovima i četiri milijarde evra u visoko povlašćenim zajmovima, predstavio je generalni direktor za susedstvo i pregovore o proširenju u Evropskoj komisiji Gert Jan Kopman.
On je rekao da bi Beograd i Priština morali da ispune određene uslove da bi se konstruktivno angažovali na normalizaciji odnosa, ali je naglasio da ako jedna strana ne napreduje, druga neće biti sputana, pod uslovom da napreduje sa svojim reformama.
Kopman je dodao da su ciljevi plana za rast "prilično hrabri" i predviđa da se udvostruči ekonomija Zapadnog Balkana za jednu deceniju.
On je rekao da je polazna tačka za ovaj plan rasta to da šest ekonomija Zapadnog Balkana ne konvergiraju dovoljno brzo sa EU i naveo da njihov prosečan prihod po glavi stanovnika iznosi oko trećinu prihoda EU.
Kopman je rekao da je napredak ovih ekonomija veoma ograničen i da to stvara mnogo problema, kao što je odliv mozgova.
"Nedostatak rasta takođe otežava bavljenje reformama", naveo je on i dodao da jaz koji postoji sa Unijom otežava izvlačenje koristi od progresivne integracije na unutrašnjim tržištima EU jer ekonomije nisu dovoljno usklađene.
"Sve ovo ima velike ekonomske posledice, koje su veoma štetne, a i usporava proces pristupanja EU. Lideri u regionu to često označavaju kao veliki problem", rekao je Kopman i ocenio da je region pod rizikom da bude izložen mnogim stranim silama koje žele da prošire svoj uticaj.
Podsetio da je predsednica EK Ursula fon der Lajen predstavila plan rasta koji se sastoji od četiri stuba od kojih su prva dva povezana sa trgovinom, odnosno sa unapređenjem ekonomske integracije u okviru jednistvenog tržišta EU i uz podsticaj zajedničkom regionalnom tržištu i unutrašnjem tržištu.
On je dodao da bi objedinjavanje zajedničkog regionalnog tržišta moglo da uveća snagu ekonomija Zapadnog Balkana za oko 10 odsto.
"Pouka iz 2000-ih je da je trgovina između zemalja koje su tada pristupile i starih članica EU, tokom jedne decenije, porasla za 300 odsto", istakao je Kopman.
On je rekao da su ova dva stuba, koja su povezana sa trgovinom na unutrašnjem tržištu i među zemljama, dok druga dva stuba treba shvatiti kao stvaranje uslova za rast i trgovinu, uključujući ubrzavanje fundamentalnih reformi.
Ukazao je na značaj koji to predstavlja za investicije u regionu i rast preduzeća.
On je istakao i da postoje dva važna oblika uslovljavanja, koja su deo plana.
"Regionalna integracija je preduslov za pristupanje unutrašnjem tržištu. Nema smisla da im se pojedinačno daje pristup jedinstvenom tržištu ako se ne integrišu regionalno", naglasio je on.
Kopman je dodao i da su fundamentalne reforme potrebne za rast preduslov za povećanu finansijsku pomoć.
On je dodao da bi se od zemalja, kako bi sprovele reforme, zahtevalo da razviju agende za reforme, odnosno mini planove sa kvantitativnim i kvalitativnim koracima u kojima će biti navedeno šta će raditi i šta predlažu da urade u pogledu reformi.
"Što se tiče toga gde bi novac tekao, a ovde postoji veza sa planom ekonomskih investicija, polovina bi se, kako mi predlažemo, slila u Investicioni okvir za Zapadni Balkan kako bi se zaista podstakla ulaganja koja su potrebna da bi se olakšali rast i trgovina. A tamo gde znamo da raspoloživa sredstva jednostavno nisu dovoljna za generisanje neophodnih investicija, druga polovina bi se slila u budžete da bi se zapravo finansirale neke od reformi koje će biti prilično skupe", naveo je Kopman.
On je istakao i da bi zemlje regiona morale da utvrde kako će doprineti postizanju cilja klimatskih promena, a ukazao je i na potrebu za specifičnim društveno-ekonomskim reformama i reformama koje se odnose na osnove procesa proširenja, posebno u oblasti vladavinu prava.
Kaže da će se ispunjavanje uslova za odobravanje sredstava proveravati dva puta godišnje.
Kopman je rekao da će, u slučaju nepravilnosti, prevare, korupcije ili drugih prekršaja, sredstva biti vraćena i da će doći do obustavljanja sredstava, ukoliko korisnici ne ispune preduslove.
Pogledajte i: