U okviru preliminarnih stranačkih izbora u Republikanskoj stranci, nakon ubedljive pobede Trampa u Ajovi, slično je i na glasanju u Nju Hemširu gde je protivkandidat bivšem predsedniku nekadašnja ambasadorka SAD u UN Niki Hejli. Iz trke se prethodno povukao treći potencijalni kandidat, guverner Floride Ron Desantis koji je i podržao Trampa.
Tramp ili Niki Hejli
Istoričar Saša Adamović ocenjuje da je već sada jasno da će Tramp biti kandidat republikanaca i da Hejlijeva nema nikakve šanse.
„Njena agenda je zapravo agenda neokonzervativaca i više liči na agendu Demokratske stranke. Na taj način ona se mnogo više sviđa estabilšmentu, pre svega onom koji je sve ove godine bio protiv Trampa. Posle odustajanja Desantisa jasno je da je samo ostao Tramp jer ne znam kakvo bi čudo moralo da se desi da Niki Hejli preokrene sadašnje ankete. To je zapravo nemoguće i verovatno nas u novembru očekuje ponovno sučeljavanje Trampa i Bajdena”, smatra Adamović.
Publicista i advokat Banko Pavlović dodaje da je prednost Hejlijeve što, prema anketama, ima najmanje negativnih glasova birača u odnosu na druge političare.
„Međutim, to što ima najmanje negativnih glasova moglo bi da bude značajno u nekakvom konačnom glasanju na nivou države ali unutar Republikanske stranke to je nedostatak. I u tom smislu ona nema drugog puta - a čak mislim da joj je to zadatak - nego da proba da otvara sve slabe tačke Trampa. Jer u ovoj kampanji unutar Republikanske partije ona zapravo pre pokušava da ispucava različite argumente koje će koristiti Demokratska stranka da bi videli kako se Tramp snalazi nego što ima ikakvih ozbiljnijih izgleda da postane kandidat Republikanske partije”, kaže sagovornik Sputnjika.
Politizovani sudski procesi
Pavlović veruje da Trampovu kandidaturu neće sprečiti ni pokušaji pojedinih država da ga izbace iz igre raznim sudskim procesima i pozivanjem na 14. amandan iz polovine 19. veka što, kako ističe, dosta govori o političkom sistemu u Americi gde se poseže za takvim instrumentima da se neko ne bi pojavio na glasačkom listiću - izgleda da je to ta demokratija koja se propagira kao uzorna za ceo svet.
„Očekujem ipak da će Vrhovni sud SAD sve te ludosti koje su krenule da se množe kao pečurke posle kiše preseći svojom odlukom dovoljno na vreme da to ni na koji način ne utiče na završni deo kampanje koji kreće negde od juna”, prognozira ovaj pravni stručnjak.
Adamović napominje da je jasno da je Tramp sve vreme izložen šikaniranju i sudskom progonu.
„To je neka vrsta kafkijanske atmosfere. Učili su nas da u SAD koje su valjda neki primer slobode i demokratije to ne može da se desi. Međutim, vidimo visoko politizovano pravosuđe i pokušaj određenih sudija i tužalaca koji su pre svega aktivisti listom Demokratske stranke da učine sve da Trampa spreče da učestvuje na ovim izborima. Oni su to radili i u vreme Trampovog mandata - dvaput ga opozivali, sprovodili istragu o navodnoj ruskoj umešanosti u izbore pa kad su shvatili da se neka druga država mešala, a ne Rusija onda su ustuknuli i pravili se blesavi”, podseća Adamović, precizirajući da misli na Izrael.
Sagovornici Sputnjika, što se tiče demokratskog tabora, smatraju da će njihov kandidat biti aktuelni predsednik Bajden, iako ima razmišljanja da bi u finišu u trku mogla biti ubačena bivša prva dama Mišel Obama. Kako ističu, ona bi morala da sačeka da bude završen čitav predizborni proces u Demokratskoj stranci, pa da onda Demokratski nacionalni komitet to preseče i proglasi je za kandidata što bi bila bizarna situacija jer ona zapravo nije politička ličnost.
Centar otpora Trampu
Na pitanje, da li su preuveličana upozorenja da su SAD zbog predizbornih trvenja na rubu građanskog rata Pavlović kaže da su u toj zemlji ogromne unutrašnje podele i bezbrojni problemi, te da je stvorena atmosfera koja pogoduje najgorim mogućim scenarijima. Uz to, napominje on, desetine miliona Amerikanaca ne veruje u svoj politički sistem što stvara uslove da neki eksces može da okrene stvari u nepredvidivom pravcu.
U osvrtu na paranoju koju američka duboka država pokušava da širi protiv Trampa, Adamović ocenjuje da se centri otpora njegovoj politici nalaze u redovima spoljne politike i tužilaštva koje više od 30 godina kontrolišu neokonzervativci.
„Oni su i gurnuli Ameriku u rat sa Rusijom preko Ukrajine iako to nije u interesu SAD s obzirom da mnogi procenjuju da je najveći neprijatelj SAD Kina”, konstatuje istoričar koji očekuje da će Tramp, ako dobije mandat, morati da očisti te „augijeve štale” američke spoljne politike.
Mnogo toga, smatra on, moglo bi da se promeni s eventualnim dolaskom Trampa i što se tiče Ukrajine jer su republikanci prilično skeptični da li treba izdvajati silne pare i bacati ih u crnu rupu pomoći kijevskom režimu:
„Trampova politika će biti da pronađe rešenje za Ukrajinu, a mislim da bi njemu bilo mnogo lakše da odustane od te finansijske pomoći. Republikancima je takođe s obzirom na izbijanje rata na Bliskom istoku više stalo do Izraela“.