Na tome se neko bogati, ističu stručnjaci. Ruski ekspert Aleksandar Perendžijev ocenjuje da ovde nije reč o odbrani, nego o profitu.
„U slučaju kada se realizuju takvi projekti, kada se stvara linija odbrane i kada se zaista radi zarad odbrane, onda – kao i sve što se radi u vojnoj sferi - treba raditi tiho, bez previše galame. Ali, kada se to radi uz infomacionu podršku i neku vrstu reklamiranja, to onda više ne liči na vojno-strateški projekat, već na komercijalni projekat. Odnosno, tada je to pitanje zarade i profita “, kaže Perendžijev.
Tako je ruski ekspert prokomentarisao vest da su ministri odbrane Estonije, Letonije i Litvanije potpisali u Rigi sporazum o izgradnji odbrambene zone koju će činiti različiti odbrambeni objekti. Cilj je obuzdavanje i, u slučaju potrebe, zaštita od vojne pretnje, saopštila je pres-služba Ministarstva odbrane Estonije.
Po rečima ministra odbrane te zemlje Hano Pevkura, projekat stvaranja baltičke odbrambene zone pažljivo je osmišljen i „neophodan je zbog bezbednosne situacije“.
Kako je rekao, sukob u Ukrajini je pokazao da su za zaštitu Estonije, pored opreme, municije i ljudstva, potrebne i odbrambene strukture na granici, a u mirnodopsko vreme u odbrambenoj zoni neće se postavljati ni eksploziv, ni bodljikava žica, niti druge barijere. Biće formirana mreža „tačaka za podršku“. Sve aktivnosti će se odvijati u saradnji i dogovoru sa mesnim zajednicama i vlasnicima zemljišta.
Estonija, Letonija i Litvanija postigle su dogovor o stvaranju „odbrambene linije“ na granici sa Rusijom, a cilj je obuzdavanje i, u slučaju potrebe, zaštita od vojne pretnje
© AFP 2023 / Raigo Pajula
Bodljikava žica, stotine bunkera i „zmajevi zubi“
Estonski mediji javljaju da će Estonija na istočnoj granici izgraditi oko 600 bunkera za odbranu zbog navodne moguće pretnje iz Rusije.
Bunkeri su potrebni da bi se u slučaju potrebe zaštitila teritorija Estonije, ističu mediji, pozivajući se na savetnika vicekancelara Ministarstva odbrane zemlje Kajda Tijtusa, koji tvrdi da je „Rusija bila i ostaće najveća pretnja po bezbednost Estonije“.
Kako je precizirano, tačan broj bunkera biće određen tokom radova.
Tijtus je rekao da će troškovi izgradnje objekata na granici, prema prvoj proceni, njegovu zemlju koštati 60 miliona evra.
Većina bunkera biće izgrađena u okrugu Ida-Viru, koji se graniči sa Rusijom, i jugoistočnoj Estoniji, a neki će se nalaziti i u blizini Čudskog jezera. Bunkeri će biti veličine 30 do 35 kvadratnih metara i svaki će moći da primi 10 ljudi.
Konačni izgled bunkera je još u izradi, ali jedan od kriterijuma je da se mogu brzo i bez mnogo truda podići.
Osim toga, baltičke države će biti zaštićene protivtenkovskim utvrđenjima – takozvanim „zmajevim zubima“, kao i bodljikavom žicom.
„Zmajevi zubi“, koji se u zapadnoj štampi ponekad nazivaju i „đavolji zubi“, betonske su odbrambene prepreke u obliku protivtenkovske piramide. Visina jednog "zuba" je od 90 do 120 centimetara, a pokazali su se kao veoma efikasni protiv tenkova.
Ali, ni to nije sve. Zamenik predsednika Državne komisije za odbranu estonskog parlamenta, potpukovnik u rezervi Leo Kunas smatra da je prilikom izgradnje odbrambenih objekata u blizini granice važno koristiti i protivpešadijske i protivtenkovske mine. Da bi to uradili, prema Kunasu, Estonija, Letonija i Litvanija moraju zajedno da se povuku iz Otavske konvencije o zabrani protivpešadijskih mina.
Perendžijev ne isključuje da će sve to finansirati poreski obveznici Estonije i druge dve baltičke zemlje.
Prema njegovim rečima, sve ovo je „odjek“, reakcija na izjavu šefa vojnog komiteta NATO-a, admirala Roba Bauera, koji je pozvao javni i privatni sektor na Zapadu da se pripremi za period u kojem se svašta može dogoditi u svakom trenutku, uključujući i rat, ističući da je zbog toga potrebna „ratna transformacija NATO-a“.
„Šef vojnog komiteta NATO-a je izjavio da se treba pripremiti za rat sa Rusijom. Imam iskustvo u komunikaciji sa oficirima NATO-a i siguran sam da oni – baltičke zemlje i druge NATO države, uključujući i rukovodstvo NATO-a - savršeno dobro znaju da ih Rusija nikada neće napasti. Ovde je problem u tome što je NATO, bukvalno od raspada Sovjetskog Saveza, stalno dokazivao svoju neophodnost postojanja, potrebu da se u tu organizaciju ulaže novac. To jest, NATO je oduvek bio komercijalni projekat, koji je u suštini zarađivao novac od američkog vojno-industrijskog kompleksa, a sada se organizacija oseća ugroženo činjenicom da se pojavio novi projekat - Bliski istok“, kaže Perendžijev.
On podseća da je sve ovo što se dešava moglo da se predvidi.
Profiteri zadovoljno trljaju ruke
Stvaranje linije odbrane na Baltiku Perendžijev upoređuje sa projektom izgradnje odbrambenih utvrđenja na rusko-ukrajinskoj granici iza kojih je stajao tadašnji premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk.
„Za njih je primer gospodin Jacenjuk koji je zaradio milijardu dolara na izgradnji ukrajinskih odbrambenih objekata, koje danas niko i ne pominje, a Jacenjuk je sa tom milijardom otišao u SAD... I na Baltiku ima nekih lobista koji su odlučili da zarade na tome. To znači da su oni predložili nekakav projekat, dobili informacionu podršku i o tome mi danas razgovaramo“, kaže Perendžejev.
Ruski eksperti zaključuju da se ne zna šta će na kraju biti sa planovima oko izgradnje baltičkih bunkera, ali s obzirom na to da je i ranije u baltičkim zemljama bilo sličnih planova iskustvo pokazuje da se lokalni zvaničnici i preduzetnici tome ne protive i da zadovoljno trljaju ruke zbog ovako velikih projekata.
S druge strane, Moskva je više puta isticala da ne predstavlja pretnju nijednoj od zemalja NATO, ali da neće ignorisati akcije koje su potencijalno opasne po njene interese. Takođe je poručila da je i dalje otvorena za dijalog, ali na ravnopravnoj osnovi.
Pogledajte i: