Temelj kontrolisanog mira u svetu više ne postoji, a ono što je činilo taj temelj bio je dvopolni svet, kao garant ravnoteže, kaže naš sagovornik objašnjavajući kako je svet dospeo u današnju, opasnu situaciju.
Jovanović podseća da je i u vreme bipolarnog sveta bilo lokalnih sukoba i antikolonijalnih ratova ali je tadašnji dvopolni, uređeni poredak sprečavao da se oni izrode u nešto ozbiljnije.
Čak i onda kada je izgledalo da će to da sklizne u nekontrolisani razvoj, kao što je bila Kubanska kriza 1960. godine i tada je, ističe on, to prevaziđeno relativno lako, jer se iznad glava svih pojavio “anđeo čuvar,” nuklearno odvraćanje koje je opomenulo sve ljude da moraju da rešavaju svoje probleme drugim sredstvima.
„Onda je nastupio period hegemonije Sjedinjenih Država, kao jedine velike sile koja je propustila svoju šansu i umesto da povede svet dobrim primerima i da u tom kretanju olakša i rešavanje zaostalih lokalnih problema i zategnutosti, ona je zloupotrebila svoju moć i premoć i počela da se ponaša imperijalno, ne libeći se da upotrebljava i silu. Međutim, svemu dođe kraj pa i tome - ta hegemona moć imperijalne sile sve više se dovodi u pitanje. Pojavila se potreba da se drugi centri moći što pre učvrste i amfirmišu, ovog puta brže nego u drugim delovima istorije koje mi pamtimo. To je najbrže osporavanje premoći jedne sile od strane ukupnog razvoja u svetu,” konstatuje nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije.
Nerešena situacija idealna za pojavu novih sukoba
Sada imamo nerešenu situaciju gde je osporen odnos snaga ali nije formiran novi u kojoj svi imaju šansu da dobiju i svi mogu da izgube. Jovanović kaže da je to idealna situacija da mnogi ranije zaleđeni ili primireni sukobi odjednom ožive. Mnogi osećaju, dodaje, da sada imaju veći prostor i slobodu da mogu da pokušaju da nametnu svoje rešenje ili da ospore neko drugo.
„Zbog toga se na svetskoj sceni pojavljuju čirovita stanja, negde dobijaju oblike pravog rata kao što se desilo u Ukrajini ili na Bliskom istoku. Drugi su, pak, u fazi laviranja ili jednostranih poteza kao što su državni udari u afričkim zemljama, a treći su u direktnom osporavanju premoći jedine velike sile od strane novoformiranih centara moći koji su smogli mudrost i snagu da se udruže kako bi sa svojim organizacijama postali primer. Ako su oni postali privlačni za najveće, onda je dosadašnji centar sveta na gubitku, jer upravo od njega odlaze i prelaze na drugu stranu,“ objašnjava naš sagovornik.
On kaže da je upravo to razlog zbog čega jedina preostala velika sila postaje sve uznemirenija, jer zna da joj se tlo izmiče ispod nogu ali nije spremna to da prihvati već želi da se tome odupre svim sredstvima pa čak i onim protivpravnim.
Diletantska procena Amerike
Taj takozvani imperijalni svet se, prema mišljenju nekadašnjeg ambasadora SRJ u UN, skupio i ta njegova borbenost i odlučnost da se suprotstavi promenama u svetu dobija sada već konkretan rezultat - da se grupa zemalja oko Amerike sve više izoluje od ostatka sveta.
To je je ulilo hrabrost mnogim zemljama da se usude da formulišu sopstveno pravo na državnost, suverenost, nezavisnost ili na organizovanje sa drugima. Na te poteze, kaže Jovanović, utiče i činjenica da su velike sile zauzete drugim važnim pitanjima naročito odnosima između sebe i sprečavanjem drugih da povećaju obim potencijalne interesne sfere na koju one polažu pravo.
„Ukrajinska kriza je stvorena zbog potrebe Amerike da suzbije uticaj, moć i egzistenciju suparnika koji je za njih Rusija već nekoliko stotina godina. Veoma diletantski su procenili da bi takvom provokacijom Rusije sa Ukrajinom pred samim njenim vratima Moskvu stavili u nemoguću situaciju. Poveli su prema njoj totalni ekonomski rat van Ujedinjenih nacija i procenili da će moći da je pobede jurišom. Gazeći dogovore i usmene i pismene, oni danas još nisu svesni šta su učinili ali se Zapad predvođen SAD preračunao u proceni da će sa totalnim napadom na Rusiju preko Ukrajine moći da izazove prevrat u Kremlju,” rekao je on.
Napadnuti vaskrsao kao feniks
Ne samo da se nije to desilo, već se dogodilo sve suprotno. Napadnuti je, ocenjuje Jovanović, vaskrsao kao feniks. Dobili smo, dodaje on, ono što Rusija do sada u istoriji nije imala priliku da bude – postala je peta ekonomska sila sveta. Cela politika iznurivanja Rusije i njenog satanizovanja nije dala rezultat i Zapad mora da se iz toga izvuče. Zapadni lideri su dezorjentisani, u panici su i zato vuku pogrešne korake.
„Završetak drame mogao bi da bude samo jedan – da Ukrajina zauvek bude neutralna zemlja, čak i uz postojeće granice ali sa nekim specijalnim pozicijama i prijateljska sa svima, uključujući i Rusiju. Ovi drugi morali bi da progutaju tu svoju nameru da se preko Kijeva reše Rusije i da prihvate da je to velika zemlja koja ima pravo na bezbednost jednako kao i svi drugi,“ kategoričan je nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović.