U projekat su uključeni svi fakulteti koji se bave geografskom naukom, instituti, kao i vojne kartografske institucije, a posao na Geografskom atlasu Srbije bi trebalo da bude gotov do maja. Okupio ih je izdavač, Službeni glasnik, a važan partner u ovom poslu je Republički geodetski zavod, koji poseduje karte.
"Format Atlasa biće veliki, tvrdo koričen, imaće veliki broj strana, jer smo ambiciozno hteli da na kraju imamo i istorijske mape Srbije, ali i da uključimo teritorije dijaspore. Ovo treba da bude vrlo moćna nacionalna knjiga", objašnjava za Sputnjik direktor Službenog glasnika Mladen Šarčević.
Svi regioni Srbije i komšiluk
On dodaje da će kapitalno delo biti podeljeno na regionalne oblasti, Vojvodinu, Zapadnu Srbiju, Šumadiju i Pomoravlje, istočnu i jugositočnu i južnu Srbiju, južno Pomoravlje, Kosovo i Metohiju i jugozapadnu Srbiju. Predstavljanjem svake oblasti bavi se posebna grupa stručnjaka.
"Sa strunjacima iz Republičkog geodetskog zavoda radimo odabir mapa. Biće posebno prikazani i veći gradovi, kroz planove, karte većih razmera. Biće i dosta teksta, stvari koje su jako važne i treba da budu predstavljene, jer ovo je prvi put da država Srbija ima svoj veliki geografski atlas", kaže Šarčević.
On dodaje da se tim od dvadesetak stručnjaka uhvatio posla koji je trebalo davno uraditi. Podseća da je Hrvatska napravila veliki geografski atlas nedugo posle izlaska iz zajedničke države i štampala ga u čak 50 hiljada primeraka.
"Imajući u vidu da je Hrvatska dosta manja od Srbije, ali i da uključujemo dijasporu u regionu, karte će predstavljati sadašnji trenutak i mesta na kome žive Srbi, mislim da će se taj tiraž ponoviti i u Srbiji, najmanje".
U Atlasu premijerno - istorijske karte
Stručnjaci koji formiraju atlas odlučili su se za još jedan pionirski poduhvat. Pored validnih, zvaničnih karata, predstaviće i stare mape Srbije i prostora na kojima su u regionu živeli Srbi.
Do sada viđene karte nastajale su od 9. veka, oni će se potruditi da zađu u dublju istoriju, ranije periode.
"Istražujemo na nekoliko mesta u svetu Vatikan je skinuo zabranu sa arhiva, sem za period Nezavisne države Hrvatske. Šta nas interesuje, pretpostavka je da su svojevremeno krstaši, a ruski monasi su najviše pisali o tome, odlazili preko Carigrada do Jerusalima, štiteći Hristov grob. Usput su, naravno temeljno pljačkali ono što mi danas zovemo Vizantija, odnosno Romejsko carstvo, tako da pretpostavljamo da su mnoge arhive iz Carigrada prešle u Vatikan", kaže Šarčević.
U ovom poslu Službeni glasnik ima pomoć stručnjaka na terenu, ali i ambasade Srbije pri Svetoj stolici. Istovremeno, za ovim mapama traga se i u Carigradu, takođe uz svesrdnu pomoć našeg konzulata.
New Griechenlandt mit anstossenden Länder, 1580: najstarija geografska karta u NBS na kojoj je prikazana Srbija (Kartografska zbirka)
© Foto : Narodna biblioteka Srbije
"Treće mesto gde se naši istoričari obraćaju je Muzej istorijskih karata u Vašingtonu. Probaćemo na još nekoliko takvih mesta, jer mnogo bi nam značilo da nađemo pouzdanu kartu, koja ima istorijski izvor, obeležja, a da se vraća u peti, šesti vek, to bi bilo veoma značajno", kaže prvi čovek Službenog glasnika.
Knjiga koju treba da ima svaka kuća
Tim stručnjaka koji rade na vrednoj knjizi predvodi Prof. dr Slobodan Marković, sa Prirodno - matematičkog fakulteta u Novom Sadu, tu su i dr Aleksandar R. Radivojević sa departmana za geografiju na PMF-u u Nišu dr Velimir Šećerov, dr Dejan Filipović i dr Dejan Šabić sa Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Prof. dr Ivan M. Filipović, vršilac dužnosti dekana Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu.
Šarčević, koji je takođe geograf, kaže da o potrebi za izdavanjem ove knjige razmišlja odavno:
"Ko god da dođe od stranih delegacija ili se ide negde van zemlje, nemate šta da ponesete. Dok sam bio ministar prosvete, nosio sam isključivo knjigu o Tesli na engleskom, ako uspem da je nabavim. Atlas je nešto izuzetno lepo da se ponese van zemlje".
Šarčević dodaje da treba da ga ima i svaka biblioteka, državna institucija, ministarstvo, pa i lokalna samouprava. Veruje da će ga rado imati i svaka kuća.
"Atlas se radi na ćirilici, na srpskom jeziku, ali će jedan deo biti i na engleskom, rezime na svakoj strani, da mogu i na drugim područjima da ga čitaju. Za ovu priliku angažovali smo i eksterne prevodioce za engleski", zaključuje Šarčević.
Pogledajte i: