Odluke koje Ustavni sud BiH bude donosio, ističe Popović za Sputnjik, ne mogu proizvoditi nikakva pravna dejstva po Republici Srpskoj.
„Pogotovo imajući u vidu da je Narodna skupština Republike Srpske donela zakon po kome se praktično odluke koje donose stranci i nanose štetu interesima Srba neće primenjivati i izvršavati na teritoriji Republike Srpske“, objašnjava Popović.
Suda bez Srba sa Albancem, Nemcem i Švajcarcem
Predsednica Ustavnog suda BiH Valerija Galić ranije je zakazala plenarnu sednicu ove institucije na kojoj neće učestvovati nijedan sudija srpskog naroda.
U tom zakonodavnom telu sada je ostalo šest od predviđenih devet sudija – dvoje predstavnika bošnjačkog i jedan predstavnik hrvatskog naroda, kao i trojica stranaca – iz Albanije, Nemačke i Švajcarske. Jednom od sudija iz Republike Srpske Miodragu Simoviću mandat je istekao još 2022. godine, a sudija Zlatko Knežević je i zvanično penzionisan.
Stav vlasti u Republici Srpskoj je da Narodna skupština RS neće birati nove sudije, dok Ustavni sud ne bude bio reformisan u skladu sa zahtevima EU, odnosno dok sudije stranci ne odu iz njega. To je uslov posle kojeg će parlament Srpske izabrati nove sudije.
Međutim, Ustavni sud BiH je na vanrednoj sednici 19. juna prošle godine promenio pravila koja mu sada omogućavaju da radi bez srpskih sudija.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da odluke Ustavnog suda BiH u ovom sastavu u Srpskoj ne važe i da će Srpska zabraniti i delovanje Suda i Tužilaštva BiH na svom prostoru ukoliko dođu organi tih institucija da ih sprovode.
Odluke krnjeg Ustavnog suda mogu vezati mačku za rep
BiH je po svim segmentima ušla u duboku krizu koju produbljuju ukupni geopolitički odnosi u svetu i nastojanja pojedinih zapadnih zemalja, nemoćnih da se obračunaju sa Rusijom, da se obračunaju sa Srbima, pre svega sa Republikom Srpskom, smatra Popović.
„Oni izvuku iz konteksta jednu rečenicu da Ustavni sud odluke donosi većinom, a zaborave kako i na koji način je nastao taj sud po Dejtonskom mirovnom sporazumu, i jasno je da odstupaju od onoga što predviđaju Ustav i Dejtonski mirovni sporazum. Tako da im ne treba previše davati na značaju i mogu odluke koje donose vezati mačku za rep da se deca igraju s njima.“
Popović podseća da je Ustavni sud je predviđen Ustavom BiH koji predstavlja aneks 4 Dejtonskog mirovnog sporazuma i sastoji se od devet sudija koje se biraju po principu konstitutivnosti naroda i čine ga po tri Srbina, Hrvata i Muslimana. Međutim, za prvi saziv Ustavnog suda bilo je predviđeno da konstitutivni narodi imaju po dvoje sudija, a da se troje bira iz redova stranaca.
Predlog Republike Srpske u skladu sa evropskim standardima
Zato je Republika Srpska predložila da sudije stranci izađu iz Ustavnog suda, što je trebalo da urade još posle prvog saziva u kome je Popović bio sudija, a da njihova mesta popune domaće sudije iz reda konstitutivnih naroda. Posebno imajući u vidu činjenicu da je BiH u fazi ozbiljnih pregovora sa EU i da bi trebalo da dokaže da je postigla određeni nivo demokratizacije društva.
„Taj sud je sastavljen od jednog Nemaca koji je tradicionalno protiv Srba i srpskih interesa, jednog Albanca, a znamo kako oni razmišljaju, i od sudija iz reda muslimanskog naroda, članova SDA. Jasno je da njegove odluke ne mogu niti smeju da proizvode bilo kakva pravna dejstva na nas koji živimo u Republici Srpskoj. Taj Ustavni sud nije ni kao Federalni sud, jer i u Federalnom sudu morate imati zastupljenost Srba i kako se onda taj sud može zvati Ustavnim sudom BiH? Očigledno je da se njima žuri da donesu neke odluke i da će insistirati da se sve odluke Ustavnog suda kao takve moraju poštovati i izvršavati, jer su one, kao konačne i obavezujuće. Ali i tu priču mogu da vežu mačku za rep jer ona nema nikakvog utemeljenog pravnog osnova, niti bilo kakvog uporišta u bilo čemu“, zaključio je Popović.