Bogdan Bogdanović dugo je imao dilemu da li da istrči na parket i da zaigra protiv Orlanda. Prvobitno nije mogao, nije bio u stanju, ali je u poslednjem trenutku promenio odluku i učestvovao je u pobedi Hoksa rezultatom 106:104.
„Ne znam ni sam šta sam uradio večeras. Sećam se zagrevanja, ne znam šta sam posle radio. Kao i svi drugi u Srbiji, nisam mogao da poverujem da je to istna. On je bio zver, uvek pozitivan. To je neverovatno koliki je uticaj imao na karijere mnogih košarkaša širom sveta. Razmišljao sam da se ne pojavim večeras, jer nisam mogao da spavam i ispao sam iz svoje rutine. Ali, onda sam pomislio da bi on voleo da igram“, rekao je Bogdanović i nastavio:
„Bio je sjajan igrač, ali nikada nije jurio karijeru, Uvek je želeo da živi porodičnim životom u lepim gradovima. Nikada nije jurio za novcem. Mislim da je odličan primer za sve. Verovao je da, ako ne voliš svoj život, nećeš moći da radiš posao kojim se baviš na pravi način“, prisetio se Bogdan kako je pričao veliki Miloje.
Izuzetno emotivan bio je i Duško Vujošević, legendarni trener Partizana koji je sarađivao sa Dejanom Milojevićem, o kom je imao samo reči hvale.
Gostujući u jutarnjem programu na TV Nova, Vujošević je kroz suze pričao o bivšem učeniku i članu stručnog štaba Golden Stejt Voriorsa.
„Juče posle dijalize me je zvao Milenko Tepić i pitao me: 'Jesi li čuo za Milojevića'? Rekao mi je da je imao težak infarkt i da je pitanje da li će da preživi. Bio sam zaprepašćen. Posle se ispostavilo da do operacije nije sat i po imao dotok kiseonika, da je to eksplodiralo. Verovatno će se pokazati da je tromb začepio neki krvni sud. Upoznao sam jednog fantastičnog čoveka. Za njegov razvoj u startu je zaslužan Miša Lakić iz Beovuka. On nije imao koleno, ukrštene ligamente nije operisao. Svojim radom na kvadricepsu i zadnjoj loži uspeo je da igra sa tim. Svaki trening za te dve godine oradio je najbolje što je mogao. Čini mi se da nijedan nije propustio. Svaku utakmicu je odigrao na maksimalnom nivou. On je voleo kšarku i familiju iznad svega“, objasnio je Vujošević.
Vujošević je otkrio i kako mu je Miloje čuvao leđa.
„Pokušavali su da me smene u jednom periodu, ali mi je Dejan čuvao leđa. Vratio se posle inostranstva u Partizan, potpisao dobar ugovor, ali je tada shvatio da ne može više da igra sa tim kolenom i pocepao je ugovor. Nije hteo da uzme pare, retko ko bi to uradio. Teško mu je palo što je napustio košarku. Tu ljubav je prebacio na trenerski posao i otišao je u Megu. Uspeh tog kluba vezan je za njega. Bio je izuzetan čovek i igrač. Bio je neko sa kim bi mogao u rat da ideš. To je bilo srce od čoveka“, rekao je Dule gostujući na TV Prva.
Od velikog i neponovljivog Dekija Milojevića biranim rečima oprostio se i srpski gorostas Boban Marjanović, na čiju karijeru je veliki uticaj imao upravo Miloje.
„Poslednju poruku mi je poslao pre četiri dana. Napisao mi je: 'Moj prijatelju, uvek se smej, uvek razmišljaj pozitivno i uvek imaj taj osmeh na licu'. Zahvalio sam mu se i rekao da ću dobro zapamtiti njegove reči. Ne mogu da verujem da ga sada više nema. Tužan dan, jako tužan. Znam da nas sada gleda sa neba. Sada je kao anđeo, superheroj. Imao je neverovatnu energiju i neverovatan osmeh“, rekao je Bobi.
Marjanović kaže, da nakon što je čuo da je Milojević završio u bolnici zbog srčanog udara, da se nadao da će dobiti poziv od njega, kako bi se ponovo smejali.
„Zaista sam razmišljao kako je to samo jedan problem u životu, ali da bi se sa svakim problemom izborio. Razmišljao sam kako će da se probudi sledećeg dana i kako će sve da bude u redu, pozvaću ga i reći mu:' Šta bre, to radiš?! Zašto si pao bez razloga. Ti si najjači čovek kog poznajem u životu'. Ali, ovo je realnost... Jako sam tužan. Uvek je za sve imao osmeh, savet, pozitivne misli. Mogao si da ga zoveš usred dana ili noći i uvek je imao vremena da sa mnom priča. Da mi on nije bio trener, ne bih završio u NBA ligi. To je suština. On mi je rekao da dođem ovde, da gradim samopouzdanje, igru, da improvizujem i da nikada ne odustajem. On je takođe jurio svoj san kao igrač. Bio je niski centar, ali jako snažan igrač. Pričali su mu da neće uspeti. Nije došao kao igrač u NBA, ali jeste kao trener i osvojio je prsten. Nikada nije odustajao, nikada. To je i mene naučio, da se nikada ne predajem, o tome je govorio mnogim igračima“, zaključio je Boban Marjanović, košarkaš Hjustona.