NAUKA I TEHNOLOGIJA

Kineski naučnici uspešno klonirali majmuna /foto/

Kineski naučnici klonirali su prvog rezus majmuna, vrstu koja se često koristi u medicinskim istraživanjima jer u genetskom smislu jako liči na ljude. Smatra se da bi ovim postupkom moglo da se ubrza testiranje lekova, budući da genetski identične životinje imaju iste reakcije, i da će se tako omogućiti preciznija i sigurnija ispitivanja.
Sputnik
Prilikom ranijih pokušaja kloniranja rezus majmuna ženka nije iznela trudnoću do kraja ili su mladunci uginuli nekoliko sati posle porođaja. Kada se sisari razmnožavaju, nastaju potomci koji imaju mešavinu gena oca i majke, a tokom kloniranja se pomoću posebnih metoda dobija jedinka koja je identična kopija druge.
Najpoznatija klonirana životinja je ovca Doli, rođena 1996. godine. Naučnici su reprogramirali ćelije kože ovce i pretvorili ih u embrionalne - gradivne ćelije koje mogu da se razviju u bilo koji deo organizma. Ti su embrioni zatim usađeni u Dolinu surogat majku.

Rešen glavni problem

Kineski naučnici navode da su u biti učinili istu stvar, ali s rezus majmunom, i da je životinja bila zdrava više od dve godine, što znači da je proces kloniranja bio uspešan, preneo je Bi-Bi-Si.
Rezus majmuni inače žive u divljinama Azije, odnosno u Avganistanu, Indiji, Tajlandu, Vijetnamu i Kini.
Prvi makaki majmuni klonirani su 2018., ali naučnici tokom medicinskih ispitivanja preferiraju rezus majmune zbog njihove genetske sličnosti s ljudima. Problem s reprogramiranjem odraslih ćelija u embrionalne je taj što u većini pokušaja dolazi do greške. Zbog toga se rađa jako mali broj kloniranih jedinki, a još manji broj njih bude zdravo.
Desno, ovca Doli, prva klonirana ovca
Naučnici iz Kine otkrili su da se u neuspelim pokušajima kloniranja s rezus majmunima nisu pravilno razvile placente, koje snabdevaju kiseonik i hranljive materije fetusu, zbog greške prilikom procesa reprogramiranja i da plod zato nije mogao da se razvije.
Stručnjaci stoga nisu upotrebili deo kloniranog embriona koji se dalje razvija u posteljicu. Koristili su 113 embriona, od kojih su 11 uspeli da implantiraju. Postigli su dve trudnoće, od kojih je jedno mladunče preživelo, a kloniranog majmuna su nazvali „ReTro“, prema naučnoj metodi koju su koristili tokom postupka.
Genetičar Falong Lu s Kineske akademije nauka rekao je za Bi-Bi-Si da je naučnicima cilj da se koristiti što manji broj embriona i da su za istraživanje dobijena sva etička odobrenja.
„Svi postupci na životinjama u našem istraživanju bili su u skladu sa smernicama koje su postavili Odbori za korišćenje i brigu o životinjama pri Šangajskom institutu za biološke nauke, Kineska akademija nauka (CAS) i Institut za neuronauku. Protokol je odobrio Odbor za korišćenje i brigu o životinjama CAS-ovog Centra za izvrsnost u nauci o mozgu“, rekao je on.
Istraživanje pod imenom „Reprogramming mechanism dissection and trophoblast replacement application in monkey somatic cell nuclear transfer“ objavljeno je u časopisu „Nature communications“.
Pogledajte i:
Komentar