U kakvom to zaista ludilu živimo. Veliki evropejci, mirotvorci, žene i muškarci u crnom, antiratni profiteri, koji u svemu vide ratnohuškačku retoriku Srbije, sada se zlobno cere.
Samo je falila „fantomka“
Kao da uživaju u tome što je američki ambasador u Beogradu, u maniru diplomatskog talibana, obavestio predsednika Srbije da će Vašington prodati Prištini 246 protivtenkovskih raketa „džavelin“. Takvu stvar je izgovorio na taj način, da mu je samo nedostajala fantomka preko lica.
Niko od tih „osvedočenih“ medijskih čistunaca da se upita otkuda to da Kristofer Hil, koji priznaje lažnu državu Kosovo, usred Srbije zvecka pentagonskim naoružanjem koje je spremno da se dostavi Kurtiju.
Niko da postavi prosto pitanje, kako veliku silu, članicu Saveta bezbednosti, nije sramota da sklapa aranžman za naoružavanje teritorije koja nije članica UN, vredan 75 miliona dolara.
Niko od slobodoumnih demokratskih lidera u Srbiji, na „slobodnim“ medijima da postavi javno pitanje da li je to neko u Americi naprosto sišao sa uma.
Ne, problem je redovni vojni rok u Srbiji, koji imaju uglavnom sve vojno neutralne države.
Da li je normalno da na Balkanu kome je uvek samo potrebna varnica da bukne, ambasador SAD cinično i otvoreno, u Beogradu preti novim naoružanjem za separatiste.
I da to gomilanje oružja na Kosovu ne najavljuje ni Stejt dipartment ni Pentagon, ni nepriznati i nelegalni ambasador Amerike u Prištini već baš Hil u Predsedništvu Srbije.
Kakva podlost. Kakva providnost. Kakav primitivizam. Kakva odvratna bahatost.
Do te mere je to naopako i somnabulno, da ni sama njegova ekselencija Hil ne primećuje da je predsedniku Vučiću prijavio da naoružava jednu, za Amerikanca, stranu zemlju u odnosu na Srbiju.
Tačnije, kao da je priznao tako da je Kosovo deo Srbije čim mora u Beogradu prvo da se objavi nabavka protivraketnih raketa za secesioniste u južnoj pokrajini.
Šta je iza scene?
Ali, jasno je šta se iza svega krije. Kao što je jasno zašto se pakosno keze aktivni i angažovani NATO lobisti širom beogradskih TV studija.
Jasno je zašto niko „ne primećuje“ tu naopakost i deformaciju da Amerika tako javno i siledžijski gazi kompletno međunarodno pravo i Rezoluciju 12 44 i da na otvorenoj sceni priprema za rat mutant državu Kosovo.
Jasno je zašto tako otvoreno i beskrupulozno sipaju oružje u teritoriju koja prema svim međunarodnim normama ne sme ni da ima vojsku.
Hil je, posle parlamentarnih izbora u Srbiji, a pre početka kampanje za predsedničke izbore u svojoj Americi, krenuo u odlučujući pohod da slomi Srbiju.
Njegova misija se privodi kraju i on je rešio da ispuca sve metke i da zaigra na sve ili ništa. Da stegne za vrat Srbiju kako bi Kosovo u narednim mesecima postalo član međunarodnih organizacija, Ujedinjenih nacija i svih njihovih agencija.
Hilu ističe i vreme i on zna da mora da krene i teškim haubicama da bi priterao Beograd uz zid i da bi ga naterao na kapitulaciju.
Nek ostane zapisano
Zato i srpski evroatlanski fundamentalisti ćute i smeškaju se. Zato su zgranuti jer Srbija uvodi vojni rok i pali badnjak uoči Božića. Zato su oduševljeni novom porukom Amerike.
A ne smeta im kad „džavelini“ stižu u ruke turbo-ekstremiste Aljbina Kurtija koji neće da primeni nijedan evropski dogovor.
Tu je cela igra. Kada bi na Srbiju neko bacio atomsku bombu bilo bi budala u Beogradu koje bi apludirale i iz prikrajka gledale šansu da ispod nuklearne pečurke prigrabe vlast.
Ne preterujemo. Sve smo ovde videli. Istina, prvi put vidimo da se američki ambasador hvali kako njegova zemlja pravi novi rat na Balkanu.
Ali je dobro da je i to ostalo zapisano. Da ne bude posle dilema – ko je prvi počeo!