Svaki put kad se ideologija, bilo koja, stavi iznad privrede i njenih zahteva nastaju ekonomske posledice koje neko na kraju mora da plati, ocenjuje Dušan Dostanić sa Instituta za političke studije, objašnjavajući razloge višednevnih štrajkova u Nemačkoj.
Prvo su se zbog smanjenja subvencija digli poljoprivrednici blokirajući traktorima drumove, a od srede obustavili rad i železničari tražeći veće plate i kraću radnu nedelju usled čega je otežan saobraćaj vozova i transport robe i usluga.
Prema rečima Dostanića, široko nezadovoljstvo u nemačkom društvu prouzrokovano je političkim greškama vlasti u nizu sektora, a sve se nakon izbijanja sukoba u Ukrajini dodatno ubrzalo dizanjem u vazduh gasovoda Severnog toka i sankcijama Rusiji.
Umesto ruske, urušili sopstvenu privredu
Ekonomista Mahmut Bušatlija podseća da zbog svega toga Nemci sad moraju da kupuju energente triput skuplje nego što su bili ruski, a, kako kaže, što je najgore, njihova cena nikad neće biti kakva je bila – i ne samo energenata.
“Kad se okrenete protiv svog dobavljača i nečega od čega zavisi čitava ekonomija moralo se doći do ove situacije, da urušavate svoju ekonomiju, a ne rusku. A već na početku rata u Ukrajini videlo se kojim pravcem se ide. Pritom, nije Nemačka prestala da upotrebljava ni ruski gas ni rusku naftu, nego ih samo kupuje preko posrednika koji zarađuju i plaćaju je skuplje”, primećuje Bušatlija.
On napominje da ovo nisu prvi protesti radnika u Nemačkoj, ali da, što se tiče poljoprivrednika, oni jednostavno ne mogu da prežive sa smanjenjem subvencija.
Komentarišući upozorenje magazina Fokus da će na kraju najveći gubitnik sukoba u Ukrajini posle Kijeva biti Nemačka, Dostanić konstatuje da Nemci sada moraju da stežu kaiš i dodatno štede da bi finansirali rat s kojim nemaju puno veze.
“Setite se da je na početku sukoba u Ukrajini vlada Olafa Šolca najavila pomoć Kijevu u vidu 1000 šlemova i to je zvučalo kao nekakav vic. Međutim, od tih 1000 šlemova relativno brzo se došlo do isporuke oružja i to do isporuke nemačkih tenkova “leopard”, pri čemu su u tome bili najglasniji predstavnici Zelenih koji su insistirali na sve jačoj pomoći Ukrajini”, navodi sagovornik Sputnjika.
Pritom, kako kaže, postoji prilično veliko nezadovoljstvo i nerazumevanje zbog čega Nemačka i njeni građani moraju da plaćaju cenu rata koji nije njihov. Istovremeno, medijska scena stoji dosta čvrsto iza vlade, a to se pokazalo I sada tokom štrajkova jer se vidi disproporcija između izveštavanja medija o protestima i raspoloženja javnog mnjenja: čak 69 posto nemačkog stanovništva podržava proteste, dok 45 odsto kaže da bi im se rado i sami pridružili.
Vrtoglav pad rejtinga vladajuće koalicije
Kad je reč o političkim posledicama protesta, Dostanić konstatuje da je i pre ovih protesta vrtoglavo padala popularnost članica vladajuće “semafor koalicije”, te da je i Šolc lično nepopularan, kao i koalicioni partneri njegove SPD - Zeleni i Liberali.
“Ne samo da su nepopularni među opštom populacijom, nego postaju nepopularni i među svojim tradicionalnim biračima. Na primer, u slučaju liberala u anketama 48 odsto njihovih glasača je izjavilo da je spremno da izađe na ulice i podrži poljoprivrednike pri čemu treba imati na umu da su u pitanju mahom mlađi birači. U slučaju nekih novih izbora veliko je pitanje da li bi Liberali mogli da pređu census od pet odsto, a sasvim sigurno bi opali i Zeleni pre svega zbog svoje nekompetentne i ideologijom vođene politike ”, precizira politikolog.
On navodi kao primer ministra privrede Roberta Habeka koji je povodom ovih protesta u izjavi od 10 minuta dva minuta posvetio poljoprivrednicima, a ostalo tome da širi strah od desnice i da sebe predstavlja kao branioca demokratije.
“Ljudima drži predavanja šta je liberalna demokratija i kako svi u ovom trenutku moraju da stanu na branik najboljeg od svih svetova. Nije propustio da pomene ni da su izjave na društvenim mrežama koje kritikuju njegovu vladu zapravo plaćene od strane Putina,” kaže Dostanić uz opasku da je reč o već poznatom arsenalu napada.
Uspon Alternative za Nemačku
Međutim, kako kaže, aktuelna vlada u Berlinu ne pati samo od ekonomskih protesta izazvanih krizom i inflacijom, nego i od afera, a rezultat je da je jesenas na lokalnim izborima u Bavarskoj i Hesenu SPD imao poražavajuće rezultate.
“Šolcova stranka sa svakim izborima uspeva da se zakopa sve dublje, što opet govori o velikom nezadovoljstvu birača aktuelnom vlašću”, konstatuje Dostanić.
Na pitanje ko bi od toga mogao politički da profitira navodi CDU Fridriha Merca, uz podsećanje da je i ta stranka blizu svog istorijskog minimum rejtinga. U perspektivi se zato, smatra on, može očekivati dalji rast Alternative za Nemačku koja u pojedinim pokrajinama ima već 30 posto podrške.
Sagovornici Sputnjika su se osvrnuli i na eventualne posledice krize u Nemačkoj na Evropu i posebno na Srbiju.
Evropa je u problemima i ima negativni trend, a zbivanja u Nemačkoj, ocenjuje Bušatlija, mogu samo da ubrzaju taj proces.
„Tenzija postoji, kao i bojazan od recesije jer nije lako podneti inflaciju koja traje već dugo vremena u Evropi i to opasno ruinira ekonomiju. Ali ako niste u stanju da kažete javno šta se dešava u vašoj zemlji i da ponudite rešenje, to je vrlo tanka politika, i u Nemačkoj, i u svim zemljama tzv. Zapada“, upozorava ekonomista.
Neće oslabiti pritisak na Srbiju
To će se, ističe Bušatlija, svakako odraziti i na Srbiju, s obzirom na prisustvo nemačkog biznisa u našoj zemlji.
„Mi imamo najveću razmenu sa evropskim zemljama od toga najviše sa Nemačkom tako da ćemo osetiti posledice i one nikako neće biti dobre“, uveren je naš sagovornik.
Kad je reč o tome može li na političkom planu Srbiji doneti predah kriza u Nemačkoj koja će se više baviti sobom, Dostanić ukazuje da bi se možda i moglo očekivati da pritisak Berlina na Beograd bude manji kad bi to zavisilo samo od njih.
„Ali mi nismo izloženi samo nemačkom pritisku, a moglo bi reći i da su Nemci pod pritiskom SAD. U tom smislu ne vidim prostor da bi ekonomska kriza i protest u Nemačkoj mogli da se odraze na nas na taj način da se ovde stvari malo smire i smanji pritisak na nas. Štaviše, mislim da je pre moguće očekivati da će se taj pritisak u budućnosti povećavati, pri čemu ne mislim samo na pritisak sa nemačke strane, jer ni francusko-nemački plan nije samo nemačka stvar“, upozorava na kraju Dostanić.
Pogledajte i: