Ovaj specifičan recept, koji predstavlja izazov ustaljenim normama italijanske kuhinje, postao je centar pažnje kako lokalnih stanovnika, tako i gastronoma širom sveta.
Priča o ovom neobičnom spoju počinje u Sorbiljovoj radionici, smeštenoj u istorijskom središtu Napulja, gde majstor vešto kombinuje tradicionalne tehnike sa svojim inovativnim pristupom kulinarstvu.
Margarita sa ananasom nije obična pica - ona predstavlja hrabro suočavanje sa predrasudama koje su duboko ukorenjene u italijanskoj kulinarskoj tradiciji, prenosi B92.
Priprema ove “kontroverzne” pice počinje pečenjem ananasa u peći, nakon čega se ohlađeni komadi dodaju na sveže testo. Dodatak dimljene provole, lokalnog kravljeg sira iz Kampanije, pridaje jelu poseban karakter. Majstor zatim dodaje ekstra devičansko maslinovo ulje i sveži bosiljak pre nego što pica završi u pećnici.
Nakon pečenja, na vrh dolaze dve vrste dimljenog sira – kozji sir sa Sardinije i bivolji sir iz obližnjeg područja Ćilento. Ovaj kompleksan spoj sastojaka stvara harmoniju ukusa, spajajući tradicionalne sastojke sa modernim pristupom kulinarstvu.
Ova pica nije samo jelo, već i izazov za ustaljene norme i predrasude. Đino Sorbiljo tvrdi da je njegova kreacija odgovor na potrebu da se preispitaju granice i da se hrabro kroči u novu gastronomsku teritoriju. On vidi svoju picu kao simbol borbe protiv predrasuda vezanih za hranu, hrabro suprotstavljajući se tradicionalnim stavovima o tome šta je prihvatljivo na italijanskom tanjiru.
Dok je Sorbiljo samouvereno predstavljao svoj proizvod u srcu Napulja, reakcije javnosti nisu izostale. Za većinu Italijana, ideja o ananasu na pici predstavlja pravi jeres, a sama pica postaje svojevrsno svetogrđe. Rasprave su započete širom zemlje, a restorani su podeljeni između podrške hrabrom majstoru i tradicionalista koji brane autentičnost italijanske kuhinje.
Oni koji podržavaju Sorbiljovu inovaciju naglašavaju važnost otvorenog uma i spremnosti da se prihvate novi ukusi. Smatraju da je ova pica hrabar korak ka evoluciji gastronomije, istovremeno poštujući koren tradicije. S druge strane, tradicionalisti se odupiru promenama, ističući da je ananas na pici neprihvatljiva devijacija od autentičnih italijanskih vrednosti.
U međuvremenu, mediji su se raspisali o ovom neobičnom sukobu ukusa. Naslovi poput „Italijanski majstor pice izaziva tradiciju s ananasom“ dominirali su kulturnim rubrikama širom sveta. Članci su istraživali istorijski kontekst italijanske kulinarske tradicije i postavljali pitanje da li je vreme za promene ili je očuvanje autentičnosti apsolutni prioritet.
Sorbiljo nije ostao ravnodušan prema kritikama. On hrabro brani svoju kreaciju, ističući da je vreme da se razbiju predrasude i da se hrana posmatra kao evoluirajući izraz kulture. Njegova pica postaje simbol otpora prema stagnaciji i poziv na istraživanje novih horizonta ukusa.
U međuvremenu, restorani širom Italije su podeljeni između podrške Sorbiljovoj inovaciji i odanosti tradicionalnim vrednostima. Neki su odlučili uvesti ovu picu u svoje menije kao hrabru avanturu za hrabre goste, dok su drugi odlučili da se drže klasičnih recepata kako bi očuvali integritet italijanske kuhinje.
Javno mnjenje se razlikuje. Dok su neki oduševljeni hrabrošću i kreativnošću Sorbiljove pice, drugi je smatraju neukusnom izdajicom tradicije, a polemike na društvenim mrežama, restoranskim forumima i televiziji ne jenjavaju, piše portal.
Pogledajte i: