Veliki kombinator
Na proleće 1974. godine ratar Jan Ćifa je zajedno s petoricom braće počeo da kopa novi bunar nedaleko od planine Lišan, u provinciji Šansi. I gotovo odmah lopate su se zabile u nešto čvrsto.
Ukazali su se glava i trup, a uskoro se ispod zemlje pojavila cela glinena statua u prirodnoj veličini. Pored nje su se nalazili vrhovi strela, razne posude i opeka. Jan Ćifa je odlučio da sve to proda i da se obogati, ali je dobio samo deset juana. Nezadovoljni seljak nije ni pomislio da je njegovo otrkiće neprocenljivo za nauku. Iste godine arheolozi su se latili iskopavanja nedaleko od planinskog vrha Lišana. Počeli su da otkrivaju, sloj po sloj, na stotine novih artefakata.
Godine 1979. godine pronađeno je 6.000 glinenih figura vojnika, konja, kočija. Danas su oni poznati kao „Glineni ratnici" ili „Ratnici od terakote“, a njihov zadatak je bio da čuvaju mir i spokoj imperatora.
U istoriji Kine Ćin Ši Huang zauzima posebno mesto. Pravo ime mu je bilo Jing Dženg. Rodio se 259. godine pre nove ere u porodici upravnika siromašne kineske kneževine, ali je zahvaljujući svojim ambicijama uspeo da se uzdigne do moćnog vladara.
U istoriji Kine Ćin Ši Huang zauzima posebno mesto. Pravo ime mu je bilo Jing Dženg. Rodio se 259. godine pre nove ere u porodici upravnika siromašne kineske kneževine, ali je zahvaljujući svojim ambicijama uspeo da se uzdigne do moćnog vladara.
U tridesetoj godini je nasledio očevo mesto, a pred sebe je postavio grandiozni zadatak, da objedini celu Kinu. Išao je ka tom cilju nezaustavljivo: njegova vojska je pokoravala kneževine jednu za drugom.
Deset godina kasnije Jing Dženg je postao jedini vladar ogromne države, koja je bila sastavljena od sedam carstava koja su do tada bila u neprijateljstvu. Tada je uzeo novo ime Ćin Ši Huang, koje doslovno znači „Veliki imperator, osnivač dinastije Ćin“.
Nakon perioda ratovanja posvedio se civilnim problemima. Sproveo je administrativnu reformu: podelio je zemlju na 40 okruga, oslabivši tako lokalnu vlastelu, odnosno svoje neprijatelje. Tokom njegove vladavine unificirano je i pismo, tako da je svaki hijeroglif imao strogo samo jednu varijantu pisanja.
Da bi konačno raskrstio s prošlošću, Ćin Ši Huang je naredio da se unište svi letopisi i da se ostavi samo jedan, onaj koji je vođen u njegovoj rodnoj kneževini.
Potraga za besmrtnošću
Još jedan način da ovekoveči svoje ime za imperatora je bilo zidanje. Popevši se na tron praktično je odmah pristupio i podizanju monumentalnih palata i drugih zdanja.
Tako se pojavila ideja o Velikom kineskom zidu, jedinstvenom sistemu utvđenja duž severne granice, odakle su često napadali ratoborni Huni.
Naravno, grandiozna izgradnja je zahtevala ogromnu količinu resursa, pre svega ljudskih, odnosno svakodnevni rad stotina hiljada robova. O broju onih koji su poginuli tokom radova istoričari do danas nemaju jedinstvenu računicu.
S posebnom pažnjom imperator je pristupio izgradnji sopstvenog mauzolja. Na to je otišlo više od 30 godina. Rezultat je bio pravi mali grad, s palatama, vrtovima, kasarnama i konjušnicama. Postoje čak i groblja za velmože i graditelje mauzoleja.
Ćin Ši Huang je želeo da sve što ga je okruživalo tokom života ostane s njim i posle smrti. To se može objasniti imperatorovim sujeverjem. Kineski hroničari prenose da je vladar od mladosti bio opsednut idejom besmrtnosti.
Prema pisanju istoričara, Ćin Ši Huang nije podnostio razgovore o „krhkosti ljudskog postojanja“ i u više navrata je naređivao podanicima da pronađu eliksir koji bi mogao da mu podari večni život.
Pre šest godina kineski arheolozi su pronašli dokumentarnu potvrdu za to – u provinciji Hunan otkopana je kolekcija daščica od bambusa s raznim ukazima monarha. Većina se ticala upravo eliksira besmrtnosti.
Legende ne lažu
Čuda se, međutim, ne događaju: 210. godine pre naše ere imperator je umro, ne otkrivši željeni napitak. Uzrok je, kako se veruje, bilo trovanje pilulama sa živom. Ćin Ši Huang ih je koristio po savetu dvorskih alhemičara koji su verovali da je živa neizostavni sastojak eliksira besmrtnosti.
Živa je, ujedno, razlog zbog kojeg stručnjaci do danas ne mogu da uđu u prostoriju u kojoj je sahranjen vladar.
Prema svedočenju drevnog kineskog istoričara Sime Ćena, monarhu su nekada ispričali da postoji daleka zemlja, u kojoj raste svileno drveće i teku čudotvorne reke. Ko popije vodu iz njih neće znati ni za patnje, ni za smrt. Imperator je zbog toga u celoj grobnici napravio nešto slično. Plafon je ukrašen dragim kamenjem, simbolom zvezdanog neba, a pod je mapa daleke zemlje u čijem je centru vladarev grob.
Glavna stvar su reke, koje su, kako svedoči Sima Ćen, graditelji napunili živom. Istraživači su 2020. godine indirektno potvrdili tu činjenicu. Merenja su pokazala da je koncentracija žive u neposrednoj blizini grobnice nekoliko puta veća od dozvoljene.
Radoznalost, ipak, ima prednost. Naučnici smišljaju nove načine da zaobiđu drevne zamke. Na primer, predlažu da se upotrebe mioni, subatomske čestice koje deluju kao superprecizni rentgenski zraci, te da se tako zaviri u unutrašnjost prostorije.
Ipak, ta inicijativa za sada nije dobila široku podršku, što znači da će tajna prvog kineskog cara još neko vreme ostati neotkrivena.