Na klupi srpskog tima tokom Junajted kupa sedela je Dejana Radanović koja nije dobila priliku da igra u singlu, ali je svoj raskošni talenat i tenisko umeće pokazala u miks dublu sa Nikolom Ćaćićem.
Svi oni koji su pogledali taj meč gotovo su sigurno ostali oduševljeni Srpkinjom koja nije ni sanjala da će igrati na Junajted kupu.
„Kada sam saznala da idem na Junjated kup bila sam presećna, sve se desilo poslednji dan prijave, u poslednjih nekoliko sati, bilo je totalno neočekivano. Bila sam presrećna što se stvorila ta šansa, jer znamo da je tenis individualan sport, sami smo u 90 odsto vremena, kada se desi da igramo sa reprezentacijom, teniseri su na jednoj, teniserke na drugoj strani i nemamo vremena da ovako budemo zajedno“, rekla je za Sputnjik trenutno 259. teniserka na VTA listi.
Dejana Radanović
© Sputnik / Sputnjiku ustupila Dejana Radanović
Dejana do takmičenja u Pertu nije imala priliku da upozna Novaka Đokovića, pa je tako Junajted kup njoj doneo mnogo toga dragocenog na čemu je zahvalna.
„Sve je sjajno organizovano, mi kao igrači nismo brinuli ni za šta, prelepo nam je bilo i vreme to nam je bio dodatni benefit. Atmosfera je jako lepa, prvi put sam upoznala Novaka, taj dan kada je sleteo, odmah je trenirao i posle treninga smo se upoznali. Stvarno je sa jedne strane izuzetno zanimljiv i duhovit, sa druge strane obziran, posvećen u svakom razgovoru, jedna kompletna ličnost. Zajedno smo bili na jako lepoj večeri, pričali smo o raznim temama, a on je sa nama delio svoja iskustva, a to je dragoceno. Za mene predivno iskustvo, jako sam srećna i zahvalna“, ispričala je Dejana.
Posle pobede nad Kinom, srpski tim je slavio, a iako je već bila duboka noć Novak je svim navijačima koji su ga strpljivo čekali još strpljivije potpisivao autograme.
„Nekoliko stotina ljudi je čekalo autogram, on je sve potpisao iako je to bilo kasno tokom noći“, rekla je Dejana.
Srpska teniserka imala je priliku da se i sama uveri koliko je najboljem teniseru sveta važno da igra za Srbiju.
„Stvarno se vidi da mu mnogo znači da igra za Srbiju. U drugom meču je osetio bol u ruci i nije bilo sigurno kako će se osećati, međutim ta njegova želja bez obzira na bol je neverovantna i odlučio je da izađe na teren iako nije bio sto odsto fizički spreman. Tokom meča je počelo da se pogoršava, mi koji smo bili blizu videli smo koliko se muči, ali on je toliko iskusan da to može da sakrije od kamere i protivnika. Videli smo da forhend nije mogao da odigra, uprkos tome borio se do kraja, nije hteo da preda, to je neverovatno“, ističe Radanovićeva.
Srpski tim Junajted kup
© Foto : Sputnjiku ustupila Dejana Radanović
Nažalost, Dejana nije dobila priliku da igra singl meč na Junajted kupu, dva je odigrala sjajna Olga Danilović, a potom je u trećem umesto Olge šansu dobila Natalija Stevanović. Međutim, Dejana je u dublu pokazala šta ume i oduševila je ne samo ostatak tima već i navijače.
Loptice koje su delovale neuhvatljivo, Dejana je vraćala tako što bi kleknula na kolena i uspela da zbuni protivnike, a u nekoliko navrata nasamarila je i nadmudrila Grend slem šampiona u dublu Metjua Ebdena.
„Osećaj je bio neverovatan. Inače skoro uopšte ne igram dubl, nije baš moj teren. Malo sam bila nerozna, idem na veliki teren sa prvom teniserkom i četvrtim teniserom na svetu u dublu , ali kada smo probili led onda smo se opustili Nikola i ja. Nismo imali priliku da igramo zajedno, bila je neverovatna atmosfera. Nismo uspeli da pobedimo, ali divno ikustvo“, poručila je Dejana.
Pre dve godine srpska teniserka nije znala da li će moći da nastavi da se bavi tenisom, međutim posle niza zdravstvenih problema hrabra Dejana vratila se na teren.
Javnost u Srbiji čini se da je razmažena uspehom Novaka Đokovića koji je obeležio istoriju tenisa pa su tako postavljeni visoki standardi za ostale tenisere i teniserke. Dejana Radanović trenutno je 259. teniserka na svetu i iako je to veliki uspeh taj renking srpskoj teniserki ne donosi mnogo.
Dejana je imala niz problema, ali osmeh i dalje čvrsto nosi kao amajliju, a to je nešto što je krasi od detinjstva.
„Roditelji nisu znali šta će sa mnom, živela sam u Zrenjaninu, na pet minuta od nas bio je teniski klub i upisali su me. Tako je počelo i ostalo. Bila sam dete koje nije imalo mira, to mi je bio odličan izduvni ventil“, priča Dejana kako je sve počelo.
Najpre nije bila svesna da bi tenis mogao da bude njen posao, a onda je shvatila da je među svojim vršnjakinjama jedna od najboljih.
„U periodu oko 12. i 13. godine kada su krenula državna prvenstva, bila sam prva, druga u generaciji. Nina Stojanović, Mina Marković i Ivana Jorović su mojih godina tako da smo mi ta generacija.Tada sam videla da imam perspektivu i tada sam počela da budem svesna. Sa tek 17 godina sam možda shvatila. Rano sam dobila rang, počela sam na juniorskim turnirima, a već sa 17 godina sam dobila rang“, ispričala je srpska teniserka.
Sa ove tačke gledišta danas smatra daje bila greška što je rano napustila juniorske i uplovila u seniorske vode.
„Nisam bila okružena dovoljno stručnim ljudima da me usmere da bi bilo pametno da odigram i neki juniorski turnir, Grend slem. Vrlo rano sam ušla u seniorski svet što mislim da nije dobra odluka. Igrala sam sa devojkama koje su mnogo starije“, kaže Dejana.
Odluka koju je ona tada donela danas je normalna za mlade i talentovane teniserke koje sve češće rano napuštaju juniorske turnire.
„Dosta je popularno da mlađe teniserke uđu rano u seniorske vode.Kada sam bila tih godina psihički i fizički nisam bila ni nalik njima. Ti si dete, završavaš osnovnu školu, a formirana si teniserka. Ljudi se uvek fokusiraju na nekoliko mladih teniserki u top sto, a ne vide koliko takve dece ne može to da isprati. Takvih je mnogo više. Meni je psihički bilo teško da se nosim sa tim devojkama, koje su mnogo iskusnije. To je bio dug proces, u Srbiji i regionu imamo par turnira godišnje. Mora da se izdvoji velika svota novca da se otputuje što verovatno neće da se povrati. To je loša strana jer kad pogledamo ostale zemlje poput Tunisa oni svake nedelje imaju turnire. Neko dete iz te zemlje može da ima minimalne troškove i da igra. Porodice ovde moraju mnogo da se žrtvuju, a ne znaju da li je to za to dete. Prilično težak put, niko ne stoji iza tebe“, ispričala je srpska teniserka.
Novac je jedan od glavnih problema slabije rangiranih teniserki. Troškovi su veliki, a samo eventualna prva nagrada može teniserku da svede na „nulu“.
„Avionske karte su skupe, samo da se ode treba minimum 700-800 eura u jednom smeru. Uglavnom se ide sa trenerom . Tu je hotel, dobije se popust, ali oko 70 evra je noć. Ako danas izgubim, sutra idem kući. Prošli put sam morala da ostanem jer nema leta, nema konekcije. Ne mogu da se vratim kući. I da osvojiš dva turnira, ako si na nuli treba da budeš srećan“, otkriva Dejena.
Da su uslovi nisu idelani Dejana je opisala slikovito i ekskulizivno je Sputnjiku ustupila snimke sa jednog od turnira.
Ova vrsta problema je jedan do onih koji je Novak želeo da reši putem PTPA. Srpska teniserka otkriva i da se uticaj te organizacije primećuje.
„Novak je dosta uticao. Smanjili su nagradni fond, ali su za kvalifikacije povećali. Prvih 250 može da se bude na nekoj nuli, sve ispod nema šanse. U poslednjih par godina se po nešto regulisalo. Kada se ide na VTA turnir jedna soba je plaćena. Kada sam ispala u prvom kolu kvalifikacija na US Openu dobila sam šest hiljada dolara. Svi su mi pričali kako sam puno zaradila, ali ta soba koja je gledala na Central park je koštala 350 dolara. Ja sam tih šest hiljada uložila. Ljudi ne vide tu stranu priče, vidim da je otišlo na 13 hiljada dolara za prvo kolo kvalifikacije. To mora da se osvesti, često pričam da si 200. na celoj planeti u svom sportu. Pa samo u Novom Sadu da budeš 300. u bilo čemu. Toliko ljudi se muči, nije fer da top 50 igrača žive vrhunski, drugih 50 žive lepo, a sve osim toga si u minusu. Trebalo bi da se napravi sistem da bar prvih 500 mušarkaca i 300 žena minimum da mogu da žive od toga. Da ja ne idem u Tunis i ne strepim koliko ću potršiti. Hvala Bogu nisam imala te momente, ali sam prisustvoala situacijama gde devojke moraju da pobede jer one nemaju novca da kupe avionsku kartu da se vrate. One su u tom trenutku 300. na svetu, a one moraju da uđu u polufinale da bi se vratile kući“, otkrila je Dejana ne tako lepu stranu tenisa.
Osim toga teniserke su svakondevno na meti uvreda od strane ljudi koji se klade na njih.
„Kada je u pitanju kladionica to je mnogo rasprostranjeno. Bilo ko može da uplati bilo gde bilo koju svotu novca na tebe. Kada završim meč minimum me čeka tri četiri poruke. Ne daj Bože da izgubiš, a da je neko uložio neku sumu u tebe, ti si kriv toj osobi što je izgubila novac. To je neminovno da postoji u obe kategorije, ali mislim da je kod žena izraženije. Devojke koje su lepe ako ne ispunjavaju željene rezultate kao na primer Radukanu, to je naročito problem. Krejčikova koja je osvojila Rolan Garos i u singlu i u dublu nije imala medijsku pažnju koliko je imala Bušar“, priča Dejana.
To su stvari sa kojima se susreću gotovo sve teniserke, ali Dejana je uz njih imala i mnogo veće, zdravstvene poteškoće zbog kojih nije mogla da ostvari onoliko velike rezultate koliko je želela.
„Imala sam splet nesrećnih okolnosti. Imala sam koronu, otišla sam u Južnu Afriku gde nisam mogla da potrčim, a kamoli da igram. Vratila sam se i ustanovili su da imam ožiljak na srcu. Rekli su mi da imam sreće, dobro sam prošla. U maju sam se vratila, ali sam i tada imala problem sa leđima. Taj problem sam tada imala dugo, međutim niko mi nije dao tačnu dijagnozu. Nosila sam sa sobom konjsku mast i stalno masirala tu stranu, levi mišić mi nije postojao. Nisam mogla da igram. Splet srećnih okolnosti je što sam našla dobrog hirurga. On mi je rekao da imam sreće što nisam u invalidskim kolicima što je mene baš pogodilo. Ispostavilo se da sam rođena sa deformitetom u lumablnom delu sa kojim ne može da se ophodi onako kako sam se ophodila ceo život. Oporavljala sam se šest meseci, morala sam mnogo da ojačam telo kako bi preuzelo funckiju koja je sve vreme išla na leđa. Radili smo ne znajući da li ću biti dobro“, priča Dejana.
To nije bio kraj mukama.
„Krenula sam u februaru pretprošle godine da igram i u aprilu mi se desi koksaki virus. Nisam mogla da se popnem uz stepenice, ništa mi nije bilo jasno šta se dešava. To je virus koji ne znaš koliko traje. Nekome traje mesecima, nekome godinu dana. Ja sam kretala i pokušavala, ali moje telo je patilo. Nekoliko puta se dešavalo da ne mogu da se vratim sa treninga. Mentalno je bilo loše, fizički katastrofa, u tom momentu ne znam šta radim. Plačeš, trudiš se, vraćaš se, pokušavaš, nekako se haos završio u novembru i tada sam se vratila“, objašnjava srpaka teniserka.
I posle tog povratka Dejana nije mogla da predahne.
„Odigram prvi meč dva sata, drugi meč tri sata i onda mi se desi ruptura desnog lista jer nisam dugo igrala na betonu. Pokušala sam da igram, predala sam. Vratila sam se kući, oporavila se. Vratim se na teren, sedmi poen u meču, desi mi se kao da mi je neko zabio nož. Nisam imala više snage, dve godine krećeš staješ, vrtiš se u začarnom krugu. Bilo mi je teško, ruptura mi je bila dosta velika“, ističe Dejana.
Kada bi svi već digli ruke, ona nije. Dala je sebi i svojoj karijeru još jednu šansu. Nezamislivo je koliko je bilo teško da posle niza problema i povreda neko pomisli da ponovo krene. Ali, za hrabru Dejanu nije bilo.
„Posle toga sam otišla i osvojila turnir, nije bio kraj, Krenula sam ispočetka!“, sa osmehom je završila priču za Sputnjik srpska teniserka.
Na početku 2023. godine Dejana Radanović bila je 897. teniserka sveta, a sezonu je završila kao 259. na VTA listi. Za taj skok zaslužan je veliki put oko sveta i tri ITF titule. Za taj skok zaslužna je hrabrost koja je pobedila strah da bilo koja povreda može da se vrati jer nijedna nije bila laka.
Dejanin tenis daleko je više od mesta koje sada zauzima, i srpska teniserka daleko je talentovanija nego što to pokazuje rang lista. U Australiji su srpskoj teniserki na ulici ushićeno prilazila deca za autogram i fotografiju, zasluženo.
Dejana, neka ovo bude tvoja godina!