Srđan Babić, štoper Spartak Moskve sačuvao je obraz, a Srbija je na stadionu Dubočica, „leskovačkom „Old Trafordu“, ostvarila san dug 24 godine i plasirala se na EP. Momak kog porede sa Nemanjom Vidićem je u intervjuu za Sputnjik pričao o prvencu u dresu Orlova, životu u Rusiji „pod sankcijama“ i tome gde bi voleo da završi karijeru.
Čini se da si osuđen na crveno-belu boju. Zvezda, Almerija, Spartak Moskva, imaš li nešto protiv?
- Taman posla. Istina je da me crveno-bela boja prati kroz karijeru i nemam ništa protiv, samo neka se tako i nastavi“.
Iz toplih krajeva Portugalije i Španije, otišao si u suštu suprotnost u led, ledeni. Kakav je život u Moskvi, osim što je jezivo hladno?
„Iskreno, zadovoljan sam. Iz Andaluzije sam sa debelog plusa sam prešao na jak minus i još se privikavak. Mada, moram da priznam da mi je za sada sve super“.
Koja je najhladnija i najtoplija temperatura na kojoj si trenirao ili igrao utakmicu?
- Nedavno protiv Samare na minus 15. U Andaluziji na plus 40. To nije iznenađenje kad je tako toplo, tamo je uvek tako“.
Kako je došlo do toga, da iz Španije gde si sezonu startovao kapiten Almerije, završiš u Spartaku? Španci su zacepili obeštećenje od 40 miliona evra, ali su na kraju ispali korektni i pustili te za 10 miliona evra...
- Dve godine sam bio u Španiji, izborio promociju i opstanak sa Almerijom i bilo je vreme za iskorak. Tražio sam na leto da idem iz kluba, mnogo mi je klub dao, vratio sam im na najbolji mogući način. Izašli su u susret oko obeštećenja, zahvalan sam i večno ću im biti zahvalan. Bolji klub od Spartak Moskve nisam mogao da izaberem“.
Debi iz snova, pogodio si na startu, pa onda u sledećem kolu u nadoknadi za pobedu. Nekako ti se „sve namestilo“...
- Pa jeste, debitovao sam protiv Dinama. Nije moglo bolje da počne. Posle 20 minuta vodili smo 4:0, ja sam bio među strelcima. Drugu za redom bio sam strelac, za pobedu protiv Sočija“.
U Spartaku se ime Nemanja Vidića izgovara sa velikim poštovanjem. Rusi te često porede sa njim, čak je i vaš put sličan – od Crvene zvezde do Spartaka, ista pozicija, doduše različita noga. Da li je možda Engleska sledeća destinacija i Premijer liga?
- I Rusima sam to odmah rekao. Jedan je Nemanja Vidić. Nezahvalno je da se neko od nas poredi sa njim. Možda će neko ponoviti to što je on učinio, ali za sada je Nemanja jedinstven. Imponuje, najbolji naš defanzivac u istoriji. Otkad sam došao, počeli su da me porede. Ja sam Srđan Babić. Nezahvalno je pričati o tim poređenjima, skineš kapu i guraš svoju priču. Inače, u Spartakovom muzeju stoji uramljen dres Vidića sa brojem 26. Čim sam stigao u klub, odveli su me da vidim dres i tako mi nabili malo pritisak“.
Kako izgleda život u Moskvi, da li se osećaju sankcije i li si osetio ono čuveno „Srbi i Rusi“ su braća?
- U Moskvi je normalan život, ne oseti se ništa. Puni restorani, gužve u saobraćaju, pune ulice ljudi. Trenutno živim sam, jer je supruga Teodora trudna, čekamo dečaka. Brzo sam se adaptirao, sankcije se ne osećaju, sve je normalno i život u Rusiji je super. Nije fraza da su Srbi i Rusi braća, stvarno nas tako gledaju. Saigrači me svuda zovu, od restorana do drugih aktivnosti. MOmci su mladi, hoće da napreduju, slušaju, a ja iako imam 28 godina sam među starijima, pa sam tu da pomognem savetima. Kako na terenu, tako i van njega. Evo, priznaću vam nešto, ne bih imao ništa protiv da karijeru zavšim u Rusiji u Spartak Moskvi, toliko sam svime oduševljen“.
Spartak je peti na tabeli Premijer lige Rusije, Krasnodar koji vodi Srbin Vladimir Ivić je prvi, može li šta da se promeni do kraja?
- Zaostajemo osam bodova za Krasnodarom, nije to neka razlika. Može da se stigne, možemo da se vratimo u borbu za titulu, tu je naravno i Zenit kao višestruki uzastopni šampion“.
Tu je i prvenac za Srbiju protiv Bugara. Sprečio si šokantan poraz (2:2), činjenica je i da bismo s porazom otišli na Evropsko prvenstvo, ali ovako je daleko lepše i lakše...
- Mnogo mi je drago i neopisivo sam bio srećan zbog tog prvog gola u dresu reprezentacije. Bila je to istorijska utakmica, selektor mi je ukazao poverenje i mislim da sam vratio na najbolji način. Imao sam 39 temperaturu i sedam dana nisam trenirao, mislio sam da neću uopšte konkurisati za mesto u timu, a videli ste kako se sve na kraju izdešavalo. Presrećan sam i zahvalan na ukazanom poverenju. Najvažnije je da je cilj ostvaren i da posle 24 godine idemo na Evropsko prvenstvo“.
I, šta može Srbija da očekuje od Orlova na Evropskom prvenstvu, gde nas nije bilo od 2000. godine?
- Imao sam tri godine kada smo prethodni put bili akteri evropskog prvenstva. Ja se toga ni ne sećam, ali sam gledao na internetu hajlajtse. Nadam se da Srbija neće biti samo učesnik, već da ćemo izaći iz grupe. MIslim da možemo da napravimo iskorak u odnosu na Mundijal. Englezi su favoriti, ne samo za prvo mesto u grupi, već i za osvajanje trofeja, ali fudbal je nepredvidiv. Nijedna utakmica nije izgubljena unapred. Možemo sa Dancima i Slovencima sa kojima smo igrali u Ligi nacija, borićemo se i sa Englezima. Danci su čvrsti i kompaktni, praktično im svi igrači igraju u ligama petice, pobedili su nas u prijateljskom meču (3:0), ali ovo će biti nešto drugo“.
Sigurno da lepo zvuči i da jedva čekaš da se nađeš „oči u oči“ sa jednim od najboljih napadača sveta u poslednjih nekoliko godina Harijem Kejnom, biće teško i izazovno?
- Jeste, naravno. Čovek koji 10 i više godina igra na visokom nivou, biće zanimljivo, uvek je izazov i daje jedan dodatni motiv da pokažeš da možeš. Jedva čekam“, zaključio je intervju za Sputnjik skromni momak iz Banjaluke Srđan Babić.