Kamenje i toljage: Naučnici otkrili kada je vođen prvi rat na Zemlji

Najdrevniji pisani spomenici o velikim vojnim sukobima, poput Trojanskog rata, rata Egipta i Hetitske države, rata Sumera i Vavilona, potiču iz bronzanog doba. U grobnicama iz kamenog doba arheolozi takođe pronalaze svedočanstva o oružanom nasilju. Na posmrtnim ostacima prvobitnih ljudi, homo sapijensa i neandertalaca, neretko su pronalaženi tragovi ozbiljnih trauma i povreda od kamenog oruđa.

U ranom paleolitu to su uglavnom pojedinačni nalazi, koji se mogu objasniti i kao nesrećni slučajevi. Pre oko 15.000 godina slika se, međutim, promenila iz korena. U naseobinama iz kasnog paleolita naučnici nailaze na mnoštvo ljudskih kostiju sa zaglavljenim vrhovima koplja i strela. To stvara utisak da je nakon pojave lukova i koplja ubistvo sebi sličnih postalo uobičajeno, kao jedan od vidova lova.

Najdrevnije zabeležene scene borbi jesu pećinski crteži, pronađeni u Arnemlendu u severnoj Australiji. Oni su stari oko deset hiljada godina. Nešto su mlađi crteži u pećinama istočne Španije, koji su stari od devet do četiri hiljade godina. Na njima su prikazane masovne scene sukoba u kojima učestvuje više od stotinu ljudi naoružanih lukovima.

Antropolozi su, ipak, donedavno smatrali da su u kamenom dobu, pre pojave prvih država, velika i dugoročna borbena dejstva bila nemoguća zbog niskog stepena socijalne organizacije i ograničenosti resursa, a da umetnički artefakti odražavaju samo epizode o međuplemenskim sukobima. Poslednje istraživanje, međutim, opovrgava ovo mišljenje.

Španski sveštenik i etnograf Hose Migel de Barandjaran istražio je 1973. zabačenu kapelu Svetog Jovana Bogoslova u provinciji Alava na severo-zapadu Španuije. Pored nje je pronašao nepoznatu grobnicu. Godine 1985. buldožer koji je širio put u blizini kapele slučajno je otkrio još jednu grobnicu, i to celu podzemnu prostoriju od oko 20 kvadratnih metara, punu ljudskih skeleta.

Tokom nekoliko godina istraživanja arheolozi su iz grobnice SJAPL (abrevijatura punog naziva kapele San Juan Ante Portam Latinam) izvukli skelete 338 ljudi. Mnogi su imali povrede kostiju i probijene lobanje. Pored skeleta su pronađena 52 vrha strela od kremena, 64 kamena sečiva, dve kamene sekire (sve sa tragovima korišćenja), pet koštanih šila i nekoliko komada nakita. Prema procenama istraživača, pronađeni artefakti su stari od 5.000 do 5.400 godina.

Pogrebni običaji tog perioda su dobro proučeni. Poznato je da su žitelji juga Evrope u ranom neolitu sahranjivali mrtvace u pojedinačnim grobovima, ili da su spaljivali tela. Na osnovu toga što su skeleti u grobnici SJAPL ležali bez reda, jedni preko drugih, naučnici su pretpostavili da se na tom mestu dogodilo masovno ubistvo, odnosno „masakr“, kako su napisali u preliminarnom izveštaju. Arheološka kolekcija je predata Muzeju Bibata u Alavi.

Trideset godina kasnije španski antropolozi na čelu s Terezom Fernandes Krespo s Univerziteta Valjadolida odlučili su da zajedno s kolegama iz Velike Britanije ponove istraživanje, a njihovi rezultati objavljeni su u časopisu „Scientific Reports“.

Autori pišu da se SJAPL razlikuje od drugih sličnih masovnih grobnica iz kamenog doba pre svega svojim razmerama. U „bratskim grobnicama“ koje su pronađene ranije nema više od 30 do 40 skeleta. Drugi važan detalj jeste izuzetno veliki broj povreda koje su, sudeći po svom karakteru, zadobijene u borbama, a ne usled nesrećnog slučaja ili kažnjavanja. Tragove povređivanja ima oko 23 odsto skeleta.

Prevashodno muški skeleti, veoma veliki broj povreda, kao i izuzetno visok procenat povreda od borbenog oružja, nedvosmisleno ukazuju, prema mišljenju naučnika, da je SJAPL vojno groblje.

Istraživači su otkrili najmanje 41 trag uboda strelom, kao i mnoštvo tragova uboda i posekotina na pojedinačnim kostima. Sve se to ne uklapa u prvobitnu verziju o masovnom ubistvu, već ukazuje na to da je velika verovatnoća da su ljudi, sahranjeni u grobnici SJAPL, učestvovali u dugotrajnom vojnom sukobu, koji je podrazumevao kako direktne borbe, prsa u prsa, tako i napade iz daljine.

„Većina povreda su prelomi dobijeni usled udaraca kamenim štapovima, sekirama i drugim oruđem, uboda strela od drveta, kosti ili roga, kao i kamene municije koja je ispaljivana praćkama“, pišu autori članka.

Istraživači su došli do zaključka koji omogućava da se iz novog ugla sagledaju i druge grupne grobnice u megalitima, pećinama i kamenim skrovištima tog perioda, koji se nalaze širom Iberijskog poluostrva i izvan njega. Na širokom prostoru od Atlantskog okeana do Crnog mora, u grobocima od 4. do početka 3. milenijuma pre nove ere arheolozi su pronašli neobično mnogo lobanja sa smrtnim povredama.

Genetički testovi su pokazali dljudi iz grobnice SJAPL pripadaju različitim etničkim i kulturnim grupama. Neki od njih su stigli iz udaljenih regiona – Centralne i Južne Evrope, Severne Afrike.

Sve to ukazuje na to da je pre nešto više od 5.000 godina u Evropi izbio pravi rat, koji je trajao mesecima, a možda i godinama. Sukob takvih razmera mora imati široke socijalno-ekonomske posledice i da zahvati sve sfere života. I zaista, na ostacima iz običnih grobnica tog perioda često ima znakova lošeg zdravlja i izgladnelosti.

Nije isključeno da su glad i pogoršanje uslova života bili ne posledica, nego uzrok sukoba. Oko 5. milenijuma pre naše era na jugu Evrope je počela takozvana neolitska revolucija – prelazak s lova i prikupljanja na poljoprivredu i stočarstvo. Taj proces nije proticao glatko na svim teritorijama, bilo je razlika u nivou razvoja i tradiciji i vodila se borba za prirodne resurse i najbolje teritorije.

Istraživanje opovrgava uvreženo mišljenje o tome da u skladu s razvojem civilizacije, rastom tehničkih i logističkih mogućnosti ratovi postaju sve masovniji i krvaviji. Čak i pre nego što su ljudi naučili da prave metalno oruđe, bilo je masovnih i dugotrajnih oružanih sukoba.