Rekli bi mnogi da je ocena iz uvoda prestroga jer se Srbija posle 24 godine plasirala na Evropsko prvenstvo.
Da, prestrogo je jer se samo rezultat računa. Da li i uvek?
Računi se nisu sveli do kraja posle Mundijala u Kataru, selektor Dragan Stojković je uhvatio kantu sa pepelom i krenuo ka svojoj glavi, ali je zastao i rekao onu čuvenu:
„To nisam bio ja, ali postoje objektivni razlozi zašto je tako“.
Shvatili smo svi, imao je povređene igrače u koje je verovao, čudan termin za Mundijal i uopšte najveći izazov u karijeri gde nije moglo ništa da se uradi „na šarm“.
Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo nisu donele promene, ponovo smo bili iznenađeni izborom igrača, formacija za koju je bilo evidentno da je isuviše rizična je zadržana, stare boljke su se ponavljale iz meča u meč...
Kao da smo na Mundijalu i u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo sve vreme gledali jednu te istu utakmicu...
Stojković se posle grčevitog prolaska na završno takmičenje i umalo brukanja od Bugara u Leskovcu ponosno proglasio glavnim i odgovornim za to, navodeći da je time vratio naciji za lošu predstavu u Kataru.
Samo što te stvari nisu isto, vratiće tek ako u Nemačkoj njegova ekipa bude na daleko većem nivou, i igračkom i rezultatskom, u odnosu na katarsku rapsodiju samouništenja.
A za Nemačku, navode mediji, Stojković priprema promenu formacije, govori se da je 18-godišnji desni bek Crvene zvezde Kosta Nedeljković, sa svega 18 odigranih utakmica u seniorskom fudbalu viđen kao starter na gorućoj poziciji već gotovo deceniju.
Da li je to pravi put, videćemo u Nemačkoj, a ako se već odlučio na promenu formacije Stojković bi trebalo da od Deda Mraza poželi desnog beka koji odmah može da zaigra i napravi razliku, da ne bi potom bilo „vađenja“ na mladost i neiskustvo dečaka koji je nesumljiv talenat i budućnost srpskog fudbala, ali je i dalje samo – dečak.