S julijanskim kalendarom, po kojem se u Rusiji živelo od kraja 10. veka, bilo je problema. Prosečno trajanje godine prema tom kalendaru bilo je 365 dana i šest sati, odnosno, kao i sada, jednom u četiri godine morao se dodavati još jedan dan. Godina, međutim, traje 365 dana, pet sati, 48 minuta i 46 sekundi, pa ispada je svake godine po julijanskom kalendaru vreme žurilo 11 minuta i 14 sekundi.
To je uočeno kao problem 1582. godine. Tada je pod rukovodstvom rimskog pape Grigorija Trinaestog sprovedena reforma. Dan je skraćen, prestupnih godina je bilo manje, a posle 4. oktobra odmah je nastupio 15. Tako se i pojavio gregorijanski kalendar, koji je pre tri veka stigao i do Rusije.
U početku je reforma prihvaćena u katoličkim, a potom i u protestantskim zemljama. Nepreciznost julijanskog kalendara bila je problem i kada je reč o hrišćanskim praznicima. Obeležavanje Uskrsa (koji se slavi prve sedmice posle punog Meseca nakon prolećne ravnodnevice) zbog toga se polako približavalo letu, a Božića - proleću.
U Rusiji, kao i u drugim pravoslavnim zemljama, uvođenje gregorijanskog kalendara je odlagano, jer crvka nije želela da se potčinjava katoličkom uticaju. Zbog toga se prelazak dogodio tek 1919. godine, kada je crkva bila odvojena od države.
Ruska pravoslavna crkva do danas nije prihvatila tu promenu i vreme računa po julijanskom kalendaru. Prema rečima nastojnika Hrama Svete mučenice Tatjane pri Moskovskom državnom univerzitetu Vladimira Vigiljanskog, kalendar ne menjaju iz straha da će doći do zbrke s praznicima. Takođe, „ako se pređe na praznovanje, recimo, Božića po gregorijanskom kalendaru, biće 'pojedene' dve nedelje, čiji svaki dan za pravoslavnog čoveka nosi poseban smisao“.
Petnaestog decembra 7207. godine od stvaranja sveta (odnosno 1699. godine od rođenja Hristovog), izdat je carski ukaz, prema kojem 31. decembra nastupa 1. januar 1700. Do tada se početak godine obeležavao 1. septembra. Ovom odlukom je Petar Veliki pokušao da približi Rusiju Evropi. Ruski car je taj ukaz izdao svega godinu dana nakon velikog putovanja po Evropi, tokom kojeg je otkrio praznovanje Božića i Nove godine s jelkama i vatrometima.
Na brojanje godina „od rođenja Hristovog“, a ne od stvaranja sveta Rusi su se dugo privikavali. I već nakon Petrove vladavine počeli su da navode dva datuma (od kojih je jedan bio između zagrada). Na novi praznik, obeležavanje Nove godine, privikavali su se još duže. Nakon smrti Petra Velikog slavlje s jelkama je bilo zaboravljeno. Setili su ga se ponovo tek kada su ga u 19. veku ponovo pozajmili od nemačkih princeza, koje su zbog preranih smrti svojih muževa postale imperatorke.
Hakasi i dalje slave Novu godinu na proleće
Da je Petar Veliki poživeo još dve godine, na teritorijama koje su bile pod njegovom vlašću pojavio bi se još jedan narod koji poćetak godine ne obeležava 1. septembra. Dvadesetog avgusta 1727. Rusija i Kina su se dogovorile da podele sibirske teritorije i u sastav Ruske Imperije zvanično je ušla Hakasija.
Danas Hakasi, koji su u pravoslavlje preobraženi u 19. veku, broje dane, kao i cela Rusija, po gregorijanskom kalendaru i verovatno čak i praznuju Božić. A Nova godina im je 1. januara.
Ipak, veliki broj Hakasa pridržava se tradicionalnih verovanja. Mole se i prinose žrtve bogovima koji oličavaju prirodne stihije. U tom smislu Novu godinu obeležavaju na dan prolećne ravnodnevice (krajem marta po gregorijanskom kalendaru).