Naime, u Kareliji, na severozapadu Rusije, novogodišnja noć nije toliko važna koliko jutro posle nje – smatra se da se po 1. januaru poznaje cela godina. Pored toga, poslednjeg dana u godini potrebno je otići u saunu, a pred spavanje potrbno je staviti parče hleba ispod jastuka kako bi sanjali proročke snove.
Takođe, prema verovanju, 1. januara ništa ne treba davati strancima jer se smatra da će vam cela godina biti u gubitku. Pored toga, veruje se i da ukoliko vam prvi gost u novoj godini bude starac sa dugom bradom, godina će biti plodna, ali ako je čovek golobrad, onda neće biti dovoljno žita za sve.
Sa druge strane, u Jamaliji se veruje da je pred novu godinu najvažnije dobro zagrejati čum (privremeni dom nomadskih naroda sa Urala, vrsta šatora prekriven kožom irvasa) kako bi celoj porodici bilo toplo i prijatno.
Stariji obavezno mlađima daruju poklone, ali se pokloni ne pakuju u ukrasne papire, već svako treba da vidi šta mu se daruje. Takođe, Nenci – narod koji živi u Jamalo-neneckom okrugu, nemaju običaj kićenja jelke, već se za tu potrebu može iskoristiti bilo koje drugo drvo.
U Hakasiji se za Novu godinu uvek priprema specijalna hrana – kuvana jagnjeća glava. Ona se priprema dva i po sata, a čast da preseče glavu prvenstveno ima gost, međutim, ako on ne zna kako se to radi onda nož uzima domaćin. Pored toga, za Novu godinu pravi se i „pothi“, specijalna kaša koja se pravi od brašna i milerama, kao i „talgan“ – dezert od celog pšeničnog zrna, putera i meda.
Tatari takođe veliku pažnju posvećuju gastronomskim specijalitetima. Za Novu godinu pravi se „čak-čak“, istočnjački slatkiš od prženog testa, koji predstavlja i simbol blagostanja i slatkog života. Takođe se pravi i praznična pita „gubadija“ od testa i pirinča sa mladim sirom i suvim voćem, dok mnogi Tatari umesto alkohola vole da piju čaj, kumis i ajran.
Tatarske sladosti - "baurisak" pita, samsa, hvorost, čak-čak
© Sputnik / Yuryi Abramochkin
Čuvaši vole da Novu godinu dočekaju glasno i u velikom broju, a na trpezi uvek mora da bude „jovača“ – vrsta prženog testa od jaja i brašna preliveno medom ili kondenzovanim mlekom. Novogodišnja proslava se završava 2. januara, dok od Božića do Stare nove godine Čuvaši slave „surhuri“ – drevni sedmodnevni čuvaški praznik, a tokom te sedmice ljudi gataju i prave igranke koje traju do jutra. Veruje se i da što lepše provedete „surhuri“, to će vam bolja godina biti.
Čečenija veoma jarko proslavlja Novu godinu. U Groznom se obično postavlja jedna od najvećih jelki u čitavoj Rusiji. Takođe, organizuju se „džigitovke“, posebne akrobacije na konjima, kao i mnoštvo proslava na kojima se obično služi „čepalgaš“, specifilan čečenski hlepčić, i „žižig-galnaš“, nacionalno jelo od kuvane piletine, jagnjetine ili govdine sa svojevrsnim njokama od brašna.
Treba spomenuti i Severnu Osetiju – Alaniju gde ljudi za Novu godinu vole da prave posebne tradicionalne pite, kao i meso sa roštilja. Takođe pale vatru kako bi oterali zle duhove.