Tako specijalnom novogodišnjem onlajn intervjuu, poznati glumac Miloš Biković odgovara na pitanje Sputnjika koji je deo filma „Sluga“ bio zahtevniji za snimanje.
— A u drugom delu igram lik koji je ipak u udobnijoj poziciji. On je taj koji prevaspitava, a ne, kao u prvom delu, objekat koji biva prevaspitavan. Nosio sam dobru odeću, jahao konje, nisu me tukli, bacali u blato i bičevali...
„Sluga 2“ je nastavak najgledanije komedije u Rusiji ikada. Koliko se smisao za humor razlikuje između Srba i Rusa?
— Nema neke velike razlike. Kad je dobar humor, razume se u celom svetu. Ruski humor sadrži malo više ironije, dok je srpski humor mračniji i brutalniji. Ali oba naroda imaju sličan smisao za humor. Nama prija njihov, a njima odgovara naš.
Godinu za nama je, između ostalog, obeležio vrtoglav razvoj veštačke inteligencije. Kako će to uticati na glumačku profesiju?
— Imaće uticaj. Značajan deo sadržaja će preuzeti veštačka inteligencija. Pojaviće se i veštačke zvezde, odnosno nepostojeće. Mislim da će jedan deo glumaca dobiti avatare. Umesto da, na primer, odete negde i snimite reklamu, jednostavno izdate dozvolu za korišćenje avatara, za šta ćete dobiti novac. Doći će sve to u budućnosti. Ovo će uticati na mnoge procese u stvaranju filma. Na primer, „lipsing“.
Govorimo srpski, a veštačka inteligencija će to direktno prevesti na sve jezike sveta i prilagoditi naše usne tako da izgleda kao da govorimo tim drugim jezikom. Ove stvari će uskoro doći. Ali mislim da glumci i gluma neće izumreti jer će javnosti uvek biti potrebna živa osoba sa kojom će se poistovetiti.
Da li si zadovoljan pravcem kojim se kreće ovaj svet? Uskoro ćeš se ostvariti u ulozi roditelja… Pribojavaš li se okruženja u kom će nove generacije odrastati?
— Svaka generacija to misli. Mislim da samo mi nismo spremni za to. Generacije koje dolaze će biti spremne zato što već rastu u tim okolnostima. Kao što naši roditelji nisu bili spremni za eksploziju interneta, naše babe i dede uopšte nisu bili spremni za tu vrstu tehnološkog razvoja.
Već mi sada zaostajemo za generacijom koja dolazi, a naša deca će biti sigurno naprednija, tako da njima neće to toliko teško pasti osim ako ne upropastimo svet načisto.
Živiš na relaciji Beograd – Moskva. Kako izgleda doček Nove godine u Rusiji? Koliko nam se običaji razlikuju?
— Rusi imaju tradiciju da u ponoć, kada zvone zvona, gledaju televiziju i prate govor predsednika. Obavezno se sprema salata olivije, koju mi zovemo ruska salata. Piju šampanjac. Imaju trik da uzmu parče papira, zapišu svoje želje na njemu i zapale ga. On gori, gori, gori, a kad izgori, ostatke bace u šampanjac i popiju sve to zajedno. Zamalo sam se udavio prvi put kad sam to probao. Jednom sam probao i više nikad. Ne znam zašto to rade. Kao da život već nije bio dovoljno težak i bez toga. To su tako čudne i neobične tradicije. Inače, mislim da slavimo na isti način.
Koja su ti omiljena ruska jela?
— Nadam se da će neko od Rusa koji su došli u Beograd da otvori neki restoran gde će ljudi moći da probaju peljmeni. To je vrsta paste punjena sa ribom, mesom, sirom ili pečurkama… A od slatkiša — medovik.
Imaš li neke posebne želje za 2024. godinu?
— Mira i zdravlja!