„Iako se Bela kuća i dalje čuva da ne uništi sve što je ostalo od odnosa, Amerikanci očigledno nisu spremni da vode iskren dijalog zasnovan na uzajamnom poštovanju i uvažavanju međusobnih interesa“, ocenio je Lavrov.
Prema njegovim rečima, „moći ćemo da dođemo do formule mirne koegzistencije uz saradnju u određenim oblastima tek kada Vašington prizna naše fundamentalne nacionalne interese i počne ozbiljno da razgovara“.
„U međuvremenu, vladajući krugovi SAD negiraju realnost multipolarnog sveta i nastavljaju da razmišljaju u kategorijama sopstvene superiornosti i isključivosti“, dodao je ministar.
Ministar je istakao i da spremnost Rusije da obnovi potpuni dijalog sa Sjedinjenim Američkim Državama ne treba uzimati zdravo za gotovo.
Prema njegovim rečima, „rusko-američki odnosi su se proredili do krajnjih granica krivicom Vašingtona, koji je doktrinarno formalizovao zadatak nanošenja ‘strateškog poraza’ Rusiji“.
Komentarišući raspoređivanje američkih raketnih sistema, Lavrov je istakao da će Rusija preduzeti ozbiljne mere kao odgovor na predstojeće raspoređivanje kopnenih raketnih sistema SAD, ranije zabranjenih Sporazumom o raketama srednjeg i kratkog dometa. Zbog dejstava Vašingtona, sprema se trenutak kada će Rusija morati da donosi političke odluke o daljoj sudbini jednostranog moratorijuma na raspoređivanje raketa srednjeg i kratkog dometa.
„Naša posvećenost ovom moratorijumu je strogo povezana sa potencijalnom pojavom kopnenih raketa američke proizvodnje u odgovarajućim regionima. Zbog karakteristika i osobenosti upotrebe oružja ove klase, pitanje njihovog raspoređivanja od strane neprijateljskih zemalja veoma je osetljivo sa stanovišta nacionalne bezbednosti Rusije. U slučaju Sjedinjenih Američkih Država, ovaj aspekt dobija posebno značenje s obzirom na njegovu direktnu povezanost sa drugim faktorima koji utiču na stratešku stabilnost. Očigledno je da će stvaranje dodatnih raketnih rizika od strane Vašingtona od nas zahtevati da preduzmemo ozbiljne uzvratne mere“, ocenio je Lavrov.
Istovremeno, prema njegovim rečima, „u nedostatku vanrednih koraka od strane SAD da pojačaju pritisak na nas drugim sredstvima, Rusija neće biti prva koja će rasporediti raketno oružje koje je ranije bilo zabranjeno Sporazumom o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa“.
„Međutim, sudeći po pripremama Pentagona, neće proći mnogo vremena pre nego što Amerikanci preduzmu praktične mere za razmeštanje kopnenih raketa u različitim regionima sveta. Stoga se približava trenutak kada ćemo morati da donesemo neophodne političke odluke“, primetio je Lavrov.
On je takođe podsetio da je „nedvosmisleni signal da možemo, pod određenim uslovima, da preispitamo jednostrani moratorijum na razmeštanje kopnenih raketa srednjeg i kratkog dometa, ugrađen u originalne formulacije u kojima smo objavili usvajanje odgovarajućih samoograničavanja“.
Početkom 2019. godine Vašington je objavio jednostrano povlačenje iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, optužujući Rusiju da ga krši. Moskva negira sve optužbe. Početkom jula 2019. godine ruski predsednik je potpisao zakon o suspendovanju sporazuma. U avgustu iste godine Sporazum je raskinut. Rusija je više puta izjavljivala da se u potpunosti pridržava uslova iz Sporazuma. Istovremeno, Moskva je napomenula da Rusija ima veoma ozbiljna pitanja za Vašington u vezi sa sprovođenjem sporazuma od strane samih Amerikanaca, a optužbe na račun Moskve za kršenje ovog Sporazuma su neosnovane.
Nakon što raskidanja Sporazuma, predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je uvođenje moratorijuma na raspoređivanje raketa iz sporazuma u Evropi i drugim regionima. Svoj predlog je uputio glavnim zemljama Evrope i Azije i raznim međunarodnim organizacijama.
O potpunom slomu jedne vojne sile koja je mogla biti najveća pogledajte u emisiji „MOj pogled na Rusiju“: