„Politika“ piše da je to i logično, jer je taj metal sigurno utočište za kapital.
Cena zlata je rasla u skorije vreme nakon izbijanja sukoba u Gazi, pre toga u aprilu zlato je takođe premašilo vrednost od 2.000 dolara po unci, što se desilo nakon iznenadnog kolapsa dve američke banke u Kaliforniji, nakon čega je poljuljano poverenje u tamošnji bankarski sistem.
Narodna banka Srbije (NBS) u redovnom pregledu dešavanja na svetskom finansijskom tržištu, koji objavljuje dvonedeljno, navodi da je tokom izveštajnog perioda cena zlata porasla za 1,78 odsto i da se kretala u rasponu od 1.976,78 do 2.036,23 dolara po unci.
„Na rast cene zlata uticala je odluka FED-a da zadrži postojeći nivo kamatnih stopa uz prognoze da će one biti smanjene za 0,75 odsto u 2024. Pojedini tržišni učesnici očekuju čak pad i od dva odsto, podstaknuti podacima o usporavanju inflatornih pritisaka u Sjedinjenim Američkim Državama. Rastu cene zlata doprineo je i pad vrednosti dolara i stopa prinosa na državne obveznice SAD. A, takođe i vest o povećanoj tražnji za zlatom u Kini uz rast tamošnje cene iznad proseka na međunarodnom nivou usled zabrinutosti investitora zbog mogućeg usporavanja ekonomije, smanjenja izvoza, problema u sektoru nekretnina i pada vrednosti juana”, navode u NBS.
Na suprotnoj strani na ograničenje daljeg rasta cene zlata uticali su podaci s tržišta rada u SAD, koji su ukazali na snažnu ekonomiju i podstakli investitore da koriguju svoja očekivanja o smanjenju kamatnih stopa FED-a. Takođe, i rast cena akcija, kao i izjave pojedinih članova FED-a nakon sastanka da je prerano da se završi s restriktivnom monetarnom politikom u borbi protiv inflacije.
Zlato ne kupuju samo privatni investitori, već i centralne banke. Samo u oktobru kupile su 42 tone, podaci su Svetskog saveta za zlato. Prednjače Kina, zatim Turska. I naša centralna banka pratila je ovaj trend. Navode da je rast deviznih rezervi praćen i jačanjem njihove strukture, jer je značajno povećana količina, vrednost i učešće zlata.
„Od avgusta 2012. godine do danas, zlato je količinski uvećano preko 2,5 puta, sa 14,8 tona krajem jula 2012. na aktuelnih rekordnih 38,5 tona. Na međunarodnom tržištu tokom 2019. i 2020. kupljeno je ukupno 12 tona, ali i iz domaće proizvodnje. Prvo u RTB ’Bor’, a potom kod novog vlasnika ’Ciđina’. Sve zlato je najvišeg kvaliteta i čistoće preko 99,5 odsto. Učešće zlata u rezervama povećano je sa 6,2 odsto na oko 10 odsto, a njegova vrednost povećana je tri i po puta sa 0,6 milijardi na 2,2 milijarde evra”, navode iz NBS.
Naša centralna banka prati i svetski trend premeštanja zlata iz inostranstva u zemlju. Od jula 2021. godine, nakon što su iz inostranstva uvezli 13 tona zlata (jednu tonu ostalu iz sukcesije i 12 tona kupljenih u inostranstvu), sve zlatne rezerve nalaze se u Srbiji, u trezorima Narodne banke Srbije. Inače, poluge zlata u inostranstvu kupovane su od Banke za međunarodna poravnanja u Bernu i to 2019. devet tona, a 2020. tri tone.
Zlato kao klasa aktive u deviznim rezervama istorijski ima ulogu sigurne aktive, a ova njegova uloga naročito dolazi do izražaja u periodima krize. Iz ugla centralne banke, kao institucionalnog investitora, zlato je i garancija poverenja u centralnu banku, a uobičajeno služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok.
Koliko je hakerski napad ugrozio EPS pogledajte u emisiji „Energija Sputnjika“: