„Puštaju nas samo da putujemo avionima i brodovima, ali, nama je kopneni saobraćaj najvažniji. Najvažnije je i za ljude i za robu koja će u Evropu dolaziti uz još lošije uslove. Šta smo mi za Evropljane, druga sorta? Cilj je bio drugi, premijer Denkov – da slobodno putujemo kopnom kao punopravne članice EU. Za vas i Šengen ide vazduhom, i vaš budžet je, jednostavno, vazduh i Evrozona će, takođe, ostati negde u vazduhu“, napisao je on na društvenim mrežama.
Pretpostavio je da se Bugarska zauzvrat složila da će primiti veći broj izbeglica, iako je sredinom decembra bugarski premijer Nikolaj Denkov izjavio da Sofija ne planira da ih primi.
Bugarska će se priključiti Šengenu od 31. marta 2024. godine, ali je ovde reč samo o ukidanju pogranične kontrole za aviosaobraćaj i pomorski saobraćaj. Iste uslove ima i susedna Rumunija.
Ranije je Austrija istupila protiv članstva u Šengen zbog migracionog pritiska.
Bugarski premijer Nikolaj Denkov je izjavio da je nakon dugih i složenih pregovora sa Bečom postignuta principijelna saglasnost za ulazak Bugarske i Rumunije prvo delimično, ali je onda Austrija preuzela na sebe obavezu da nastavi pregovore i o ukidanju kontrole na kopnu.
Delimično članstvo zemalja u Šengen ne zadovoljava predsednika Bugarske Rumena Radeva. On je pre nekoliko dana rekao da bi vlada trebalo da dobije potpuno članstvo u Šengenu i to do Nove godine.
Bivši zamenik ministra spoljnih poslova Bugarske Milen Keremedčijev je naveo da će Bugarska morati da sagradi ogradu sa Turskom da bi u potpunosti prihvatila Šengen, a Rumunija sa Moldavijom, dok je evropski poslanik Ilhan Kjučuk je delimično članstvo nazvao „ubilačkim za Bugarsku“.