Po njegovim rečima, tokom pregovora u Istanbulu postignut je kompromis koji je bio „drugačiji od prvobitnog ultimatumskog predloga Rusije“ koji je iznet u Minsku (u prvim danima sukoba).
Međutim, kompromisni dogovori iz Istanbula su „iz nekog razloga“ odbačeni.
„Sa ruskom delegacijom smo praktično dva meseca, tokom marta i aprila, razgovarali o mogućem sporazumu o mirnom rešenju situacije između Ukrajine i Rusije. Mi smo, kao što znate, sklopili takozvani 'Istanbulski dogovor'. Krajem aprila bili smo blizu toga da završimo rat nekom vrstom mirnog rešenja. Iz nekih razloga to je odloženo“, rekao je Čali, prenosi RBK.
On smatra da je odluka da se prihvati tekst tog dogovora „koji je bio daleko od prvobitnog predloga Rusije“ – lična inicijativa predsednika Putina.
„Putin je zaista želeo da postigne mirno rešenje situacije sa Ukrajinom. To je veoma važno da se zapamti“, kazao je diplomata.
Pregovori o rešavanju sukoba između Rusije i Ukrajine počeli su ubrzo nakon početka specijalne operacije u februaru 2022. godine. Strane su održale nekoliko rundi pregovora uživo, uz posredovanje predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka, i nekoliko putem video veze.
Krajem marta 2022. godine delegacije dve zemlje sastale su se u Istanbulu. Šef ruskih pregovarača Vladimir Medinski tada je rekao da su strane postigle napredak. Kijev je, prema njegovim rečima, ponudio i neutralni status Ukrajine u zamenu za bezbednosne garancije. Međutim, u maju je rusko Ministarstvo spoljnih poslova, a potom i kancelarija ukrajinskog predsednika, saopštilo da su pregovori obustavljeni.
Putin je nakon toga rekao da je ukrajinska strana parafirala sporazum sa dogovorima koji su postignuti u Istanbulu, ali su ga nakon povlačenja ruskih trupa iz Kijevske i Černigovske oblasti bacili „na smetlište istorije“.
Pogledajte još: