Penzionerka Nadežda Ivanova, koja ima 66 godina, priključila se ovoj proizvodnji nakon početka mobilizacije septembra 2022. godine.
„Moj otac je sa 18 godina otišao u rat i vratio se 1947. godine. Bio je mehaničar i tenkista, upravljao je tenkom T-34 kojim je došao do Mađarske. Ponosna sam na njega. Znala sam da moram da pomažem našim vojnicima kako bi pobedili“, rekla je Nadežda.
Ona se priključila grupi volontera „Vešte ruke“ i šila je kod kuće snud, odnosno okrugli šal, „fantomke“, štitnike, uloške za obuću, plela čarape i rukavice.
„Tako su prošli jesen, zima i proleće. Zatim su vojnici počeli da traže nosila i ogrtače. Za to je potrebno više materijala i kod kuće to ne može da se sašije, pa smo odlučili da pronađemo neki prostor. Obratili smo se administraciji Ingodinskog rejona i dali su nam prostor u kome smo počeli da šijemo“, seća se penzionerka.
Istakla je da u proizvodnji učestvuje deset žena, najstarija ima 77 godina i ranije se ni jedna od njih nije bavila šivenjem.
Šivenje pancira
Kako navodi, volonteri su hteli da probaju nešto novo, pa su odlučili da šiju torbe za municiju, a onda su naučili da šiju i nov proizvod – osnovu za pancir.
„Vojnici su nam doneli jedan primerak pancira, izučili smo ga. Jedan nam je vojnik napomenuo da su panciri veoma važna oprema i da im čuvaju živote. Tada smo znali da činimo dobro delo“, rekla je penzionerka.
Volonteri su pokušali da naprave i sveće koje su veoma neobične, nisu upakovane u karton već u šišarke. Nadežda kaže da su osmislili da pakovanje za sveće bude prirodnog porekla, zato su uzeli šišarke, jer vojnici mogu da se inhaliraju tim mirisima.
U pakovanja koja šalju vojnicima stavljaju i pisma i suvenire koje donose deca i ostali stanovnici. Među suvenirima su vežene lutke i ikone sa biserima.
Prema rečima volonterke, ovim postupcima ne samo da se pomaže vojnicima, već se i sklapaju nova prijateljastva. Ona se nada da će vojnici pobediti i da će se uskoro vratiti kući.