Na čudesnim obalama
Tokom zime između 1880. i 1881. godine novopečeni saradnik Ermitaža Vladimir Goleniščev bavio se katalogizacijom egipatskih starina. Zadatak mu je bio da popiše spomenike drevne civilizacije koji se čuvaju u fondovima.
Tokom rutinskog rada naučnik koji još nije imao ni 25 godina došao je do neverovatnog otkrića: pronašao je papirus iz epohe Srednjeg carstva u odličnom stanju. Na njemu je bio zapisan književni tekst koji je Goleniščev nazvao „Bajka o brodolomniku“ i označio ga brojem 1115.
Po faraonovoj naredbi, ugledni dostojanstvenik je morao da otplovi u daleku zemlju da pronađe „neiscrpne rudnike bakra“. Opremivši veliki tim, on je krenuo na put.
„I počela je bura dok smo bili na moru, nismo uspeli da stignemo do kopna, ploveći pod jedrima. Vetar je bio sve jači, a talasi visoki i do osam lakata. I pao je jarbol u talase, brod je potonuo, a niko od mornara nije preživeo. Mene su jedinog talasi izbacili na ostrvo“, pripoveda faraonov izaslanik.
Prema zapisu, on se probudio četiri dana posle katastrofe i odmah shvatio da se našao na nepoznatom mestu, ali veoma privlačnom, s obiljem hrane. Utolivši glad, moreplovac je prineo žrtvu bogovima i odmah se pred njim pojavio gospodar ostrva – ogromni zmaj.
Kada je čulo strančevu tužnu priču, čudovište se sažalilo i poštedelo mu život. Stranac je iz zahvalnosti obećao da će faraon nagraditi zmaja, koji mu je uz osmeh rekao da njemu, vladaru zemlje Punt, to nije potrebno. Pustio je velmožu kući, dao mu zlato, miro, tamjan, crno drvo i druge dragocene darove.
Tu priču je u Drevnom Egiptu znalo gotovo svako dete, kao bajku za laku noć. Ipak, Evropljani žedni znanja odlučili su da provere njenu istinitost, a pronalazak Vladimira Goleniščeva samo im je dodatno zagolicala maštu.
Bajka o brodolomniku
„Bajka o brodolomniku“, zapravo, nije jedini izvor u kojem se spominje Punt. O njemu pripovedaju brojni natpisi na obeliscima i stelama, kao i ritualni tekstovi u kojima se to carstvo često naziva „domovinom bogova“.
Do naših dana su se sačuvali i dokumenti koji svedoče o tome da su mnogi egipatski vladari slali u zemlju blagostanja svoje ekspedicije.
Na kamenu iz Palerma postoji opis brodova koji su po naredbi Faraona Sahure (25. vek pre naše ere) plovili u Punt i vratili se. Gotovo sto hiljada mera mira, tri hiljade jedinica dragocenih vrsta drveta, neizmerna količina životiljskog krzna i slonovače. S istoriografske tačke gledišta veoma je vredno putovanje koje je organizovala carica Hatešpsut.
Oko 1477. godine pre nove ere ona je u legendarnu zemlju poslala pet najboljih brodova. Zajedno s trgovcima i vojnicima putovali su pisci koji su bili zaduženi da neprestano beleže sve što vide. Kada su brodovi stigli do konačnog odredišta, dočekali su ih lokalni žitelji, tamnoputi, s dugom kosom i obraslih lica.
Egipćani koji su bili svetlije puti, u beloj odeći, proizveli su kod domorodaca nezbrisiv utisak. Kako je naveo jedan od hroničara, doživeli su ih kao bogove, koji su na čudesan način izašli iz mora. A Parehu, car Punta, čak je pristao da postane podanik Hatepšsut, iako tu informaciju istaživači smatraju neopuzdanom.
Poslednji u „raju na zemlji“ boravili su izaslanici Ramzesa Trećeg. Kasnije ekonomske veze dve države su oslabile i „zemlja bogova“ se zauvek pretvorila u lepu legendu.
U 19. veku u Evropi su počele žestoke naučne rasprave o tome gde treba tražiti Punt. Jedni su smatrali da je to bilo na obodima Egipatskog carstva, a drugi da je reč o jednoj od teritorija koja mu je pripadala.
Dokazi za drugu verziju su se pojavili početkom 21. veka. Godine 2011. arheolozi iz Italije, SAD i Egipta su vršili iskopavala u presušenom jezeru nedaleko od Hurgade. Pronapli su ostatke drevne luke: šest pećina, a u njima velike navoje kanapa, kao i delove džinovskih brodova.
„Otkrića na obali Crvenog mora su razrešila sporove jednom zauvek. Ta otkrića otklanjaju svaku sumnju da se do Punta može stiži morem“, rekao je novinarima učesnik iskopavanja, britanski arheolog Džon Bejns.
Ipak, ostalo je još jedno pitanje: kuda su plovili ti brodovi. Naučnici su nedavno odgovorili i na njega.
Krug se sužava
Trag je pronađen u istoj toj „Bajci o brodolomniku“. Među bezbrojnim darovima Zmaja našle su se „divlje životinje“, među kojima su majmuni. Na osnovu opisa iz drugih dokumenata postalo je jasno da je reč o konkretnoj vrsti – babunima kojih u Egiptu nema.
Ta vrsta majmuna živi u Srednjoj i Istočnoj Africi, tako da su u zemlji piramida primate veoma cenili i prinosili ih na žrtvu bogovima.
Istraživači iz Egipatskog muzeja i Univerziteta u Kaliforniji izdvojili su 2015. godine DNK desetak balsamovanih babuna iz perioda od 16. do 10. veka pre nove ere. Rezultati analize su pokazali da im je domovina na području današnje Somalije, Etiopije, Eritreje.
Upravo na teritoriji današnje Etiopije i Eritreje mogla je da bude zemlja Punt. Na tom području je poćetkom naše ere cvetalo možno Aksumsko carstvo. Ono, međutim, nije bilo prva civilizacija na tom području. Danas je poznato da je nastalo na ostacima drevnije kulture, a jedan od njenih centara bila je drevna luka Adulis, koja i danas raduje arheologe drevnim otkrićima. Moguće je zato da se upravo tuda uputila ekspedicija Hatepšsut.