Međutim, Rusija može da odgovori po sistemu – „klin se klinom izbija“, dodao je on.
Ruski stručnjaci ocenjuju da je svaka zaplena ruske imovine opasan presedan, koji će povući negativne posledice po ceo globalni finansijski sistem i zadaće udarac zapadnim zemljama. Između ostalog, to se Zapadu može vratiti kao bumerang, jer strani investitori mogu prestati da ulažu svoj novac u privrede EU i SAD, pošto više neće biti garancija za očuvanje i vraćanje tih sredstava.
Šmeljev predviđa da će Nemačka započeti zaplenu ruske imovine i da bi ovo mogao biti „tek početak“.
„Svaka zemlja (Evropske unije) i dalje ima svoje nacionalno zakonodavstvo, ali će izvršavati političke instrukcije Brisela. Dakle, ne samo u Nemačkoj, već i u drugim zemljama će se donositi takve odluke... Oni će da otmu i podele“, dodao je Šmeljov.
Ima mišljenja i da će Nemačka to učiniti „po nalogu Vašingtona“, pošto su Sjedinjene Države sebi postavile cilj da konačno prekinu diplomatske i ekonomske odnosa između Moskve i Berlina, dojučerašnjim bliskih ekonomskih partnera. Drugim rečima, zadatak Sjedinjenih Država je da ekonomski sukobi Rusiju i Nemačku i isključi mogućnost povratka normalnom dijalogu „na duge staze“, na najmanje nekoliko decenija.
Stručnjaci takođe ističu da je namera Berlina da popuni rupu u budžetu pokradenim ruskim novcem korak koji je u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Između ostalog, oduzimanje ruske imovine predstavljalo bi kršenje najvažnijeg principa koji je nekada bio osnova evropskog pravnog sistema – neprikosnovenosti privatne svojine.
Nemci ruskim parama popunjavaju rupu u budžetu?
Nemačke vlasti hoće da oduzmu više stotina miliona evra ruskih para zamrznutih u Nemačkoj u okviru sankcija uvedenih posle početka ruske specijalne operacije u Ukrajini. Nemačko tužilaštvo je pokrenulo proceduru pred sudom u Frankfurtu, a cilj te procedure je da se zapleni više od 720 miliona evra koje je položila ruska finansijska institucija na bankovni račun u Frankfurtu zbog, kako se sumnja, pokušaja kršenja embarga.
Kako piše nemački „Špigl“, ta sredstva pripadaju ćerki-firmi Moskovske berze i deponovana su u nemačkoj filijali američke banke JP Morgan čejs. Navodno, onog dana kada se saznalo da će ruska kompanija biti stavljena na sankcionu listu ruska kompanija je pokušala da povuče za sredstva i da se na taj način zaobiđe sankcije EU.
Banka nije izvršila elektronski prenos, a tužilaštvo sada zahteva „nezavisnu proceduru oduzimanja“, jer je trenutno nemoguće krivično goniti određene pojedince za predmetno delo.
Sada je na Višem regionalnom sudu u Frankfurtu da odluči da li Nemačka može da zapleni novac.
Do sada se Berlin ograničavao na zamrzavanje sredstava sankcionisanih pojedinaca i firmi, ali sada je nemačka vladajuća koalicija primorana na rezove, smanjenje potrošnje i povećanja poreza, kako bi popunila rupu u budžetu od 60 milijardi evra. Izgleda da je na pragu da reši makar deo problema.
„Politički cilj zaplene ruske i beloruske imovine u Evropi postavljen je davno, to je glavna stvar koja određuje pristup Zapada ovom pitanju. Istina, postoje pravne prepreke u zakonodavstvu evropskih zemalja, ali to je sve premostivo, jer je sve podređeno konkretnom političkom zadatku - da se nanese što veća šteta Rusiji. Zato mislim da će sve formalne prepreke biti prevaziđene“, rekao je Šmeljov.
Od početka ruske specijalne operacije zapadni saveznici su zamrzli više od 300 milijardi evra ruskih deviznih rezervi, a bilo je čak i predloga da se ta sredstva predaju Ukrajini za sukob protiv Rusije.
Kako će Rusija odgovoriti Zapadu
Predlozi za zaplenu ruske imovine počeli su da se čuju na Zapadu još prošle godine, ali do sada nisu preduzeti nikakvi praktični koraci u tom pravcu. Zapadni mediji napominju da je imovina Centralne banke Rusije zaštićena međunarodnim pravom i da bi njihova konfiskacija povukla ozbiljne posledice po finansijski sistem sveta.
Šmeljov predviđa da će Rusija biti prinuđena na uzvratne mere.
„Mislim da će Rusija odgovoriti adekvatnim merama, da ćemo usvojiti odgovarajuće zakone i da će imovina zapadnih firmi takođe biti konfiskovana... To je igra po sistemu – ‘klin se klinom izbija’“, predviđa Šmeljov.
Potvrde da je takav scenario moguć stižu i od ruskih zvaničnika. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je rekao da nije isključeno da će Moskva preduzeti recipročne mere u slučaju da Nemačka konfiskuje aktive Rusije, dok je ranije i predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin upozorio da će Rusija „odgovoriti istom merom“ ako Evropa ukrade ruska zamrznuta sredstva.
Šmeljov procenjuje da je imovina Evropske unije, pravnih i fizičkih lica, na teritoriji Rusije veća od ruske koja je trenutno zamrznuta u EU.
„Mislim da je imovina Zapada - zapadnih firmi, pravnih lica i privrednika - u Rusiji vrednosno veća od ruske imovine u Evropi. Inače, o tome smo polemisali davno, kada se tek počelo pričati o mogućoj konfiskaciji ruske imovine i ruskih preduzeća u inostranstvu i tada smo zaključili da ćemo preduzeti uzvratne mere. Dakle, Rusija ima mnogo veće mogućnosti konfiskacije od Zapada i generalno, možemo još biti u plusu“, zaključio je ekspert.