Jemenski Huti, izmučeni skoro desetogodišnjim građanskim ratom, surovim bombardovanjima arapske koalicije predvođene Saudijskom Arabijom, kao i glađu, smogli su snage i da, nakon izraelskog napada na Gazu posle 7. oktobra, otpočnu blokadu Crvenog mora za izraelske brodove.
Zapad iznenađen – upozorava na Hute
Zapadni mediji bruje o opasnosti od Huta, koji ne samo da raketiraju izraelske brodove dronovima i drugim vrstama projektila, već ih i otimaju. U opasnosti je oko trideset odsto svetske trgovine koja Crvenim morem i Sueckim kanalom transportuje robu sa istoka u evropske luke.
Zapad je odgovorio formiranjem mornaričke koalicije za zaštitu trgovačkih brodova na čijem su čelu Sjedinjene države i u kojoj su Francuska, Velika Britanija, Kanada, Španija, Italija, Holandija, Norveška, Grčka, Sejšeli i Bahrein.
Preterana upozorenja na opasnost
Ipak, spoljnopolitički analitičar i novinar Borislav Korkodelović smatra da na opasnost od Hutija u Crvenom moru treba gledati sa određenom dozom rezerve. Sa istom dozom rezerve treba gledati i na informacije o procenama štete po međunarodnu trgovinu.
„Mislim da je to pokušaj daljeg ocrnjavanja Hutija, odnosno njihovog pokreta Ansar al Alah (Božjih sledbenika), u međunarodnoj štampi i međunarodnim poslovnim krugovima, koji su diktirani globalističkom agendom i koji su glasnogovornik krupnog kapitala sa Zapada. Mada treba imati u vidu da se radi i o značajnim poslovnim interesima i Kine i zemalja sa istoka i jugoistoka Azije“, objašnjava Korkodelović.
Pre aktiviranja Hutija, kroz Crveno more dnevno je u proseku prolazilo po pedeset brodova. Međutim, američka mornarica je navela da je od 7. oktobra do 19. decembra napadnuto svega deset brodova, dodaje naš sagovornik. Zato smatra da se sa opasnošću od blokade Crvenog mora preteruje.
Što se zapadne koalicije za zaštitu brodova u Crvenom moru tiče, naš sagovornik ocenjuje da je formirana na brzinu. Među članicama, osim SAD, u njoj bi ozbiljnije učešće mogle da imaju Italija, Francuska i Velika Britanija. Međutim, dodaje Korkodelović, interesantno je to da se ni jedna arapska država osim malenog Bahreina, u kome se nalazi sedište američke Pete flote, nije priključila koaliciji.
„Ozbiljne vojske, poput egipatske, ne učestvuju. I Saudijska Arabija je javno rekla da nije nimalo srećna zbog mogućnosti da dođe do sukoba. Ako i postoji podrška američkim planovima među zalivskim naslednim monarhijama, onda se o tome ćuti jer su Huti kazali da će svakoj od država koja bude učestvovala u koaliciji i napadima, odgovoriti“, kaže Korkodelović.
Iskustvo Saudijske Arabije, odnosno njene naftne kompanije ARAMKO, čija su postrojenja Huti svojevremeno bombardovali rečito govori da se sa njima nije šaliti jer kod njih postoji element fanatičnog religijskog ubeđenja, dodaje on.
Potcenjena moć
Zapad je, izgleda, potcenio značaj i moć Hutija, koji su sada loptu prebacili u američko dvorište. Vašingtonu je, pogotovo što je iduća godina u SAD izborna, veoma stalo da dokažu da su još globalni igrač koji je sposoban da rešava sukobe daleko od svojih obala, navodi Korkodelović.
Da li će im to uspeti sa Hutima, teško je reći, jer da bi ih neutralisali kao vojnu snagu, Amerikanci bi imali ogromne probleme, što su im i Iranci otvoreno poručili.
„Ukoliko bi Amerikanci bombardovali, pre svega ključnu jemensku luku pod kontrolom Hutija, Hodaidu, na zapadnoj obali Jemena, time ne bi mnogo postigli. Način da Huti budu pokoreni jeste iskrcavanje američkih i koalicionih trupa u Jemenu, što bi značilo stvaranje potpunog haosa“, ističe Korkodelović.
Od početka građanskog rata u Jemenu, Hute su pokušali da pokore svi i svi su odustajali – od SAD, preko Francuske, Egipta, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Trenutno, u Jemenu se vodi tri do pet različitih građanskih ratova u kojima se međusobno sukobljavaju svi protiv svih. Ne izgleda verovatno da bi Džozef Bajden u izbornoj godini ušao u jednu takvu avanturu.
Ukoliko bi stvari počele da se kreću ka mirnijim tokovima, pozicija Huta u nekim budućim mirovnim pregovorima mogla bi da ojača, smatra naš sagovornik. A do mira bi moglo da dođe samo ako bi Vašington zauzdao Izrael sa jedne , dok bi sa druge strane Iran i Kina uticali na Hute da budu što uzdržaniji.
„Sada je na Amerikancima da utiču na Izrael da konačno prestane sa masakrom, neki kažu i genocidom, u Gazi i da počnu istinski pregovori, na čemu naročito insistiraju Rusija, Kina i veliki deo globalnog juga. Da konačno na stolu bude jedno pravično rešenje palestinskog problema“, konstatuje Korkodelović.
Huti žele državu sličnu Iranu
Huti do sada nikada nisu govorili o svojim političkim pogledima i ciljevima. Oni kao da su se pojavili spontano, posle 7. oktobra – on je sada ono što je po njihovom mišljenju pravedno rešenje palestinskog pitanja, a to je Palestina sa glavnim gradom Jerusalimom. U viđenju rešenja palestinskog pitanja Huti su radikalniji od dobrog dela arapskog i islamskog sveta, pogotovo od zalivskih petromonarhija, dodaje on.
Sa druge strane, kao šiiti, pripadnici manjinske grane islama, smatraju da su zaštitnici svih obespravljenih u svetu, da su kao Božji sledbenici, oni koji će sve podjarmljene na svetu štititi gde god je potrebno.
„Međutim, to je priča ratom istraumiranog naroda, istraumirane plemenske grupe, koja bi, ukoliko se bude stabilizovala na vlasti, sigurno postala nešto slično Iranu“, kaže Korkodelović.
U slučaju Jemena, ako bi njime Huti u potpunosti ovladali, državno uređenje bilo bi kombinacija islamske republike kakva vlada u Iranu i zalivskih monarhija, zato što je imam, vrhovni verski i politički vođa kod Hutija nasledna titula.
Od sredine novembra, jemenski Huti dronovima i drugim vrstama projektila napadaju brodove u Crvenom moru, a u nekim slučajevima i zaplenjuju plovila kao znak solidarnosti sa palestinskim saveznicima. Do sada je dokumentovano da su raketama ili dronovima oštetili dva broda, još dva broda su oteli, dok su francuski i američki ratni brodovi obarali dronove i rakete.
Veliki tranzit
Kroz Bab el Mandeb prolazi oko dvanaest odsto svetske trgovine naftom i oko osam odsto tečnog prirodnog gasa, ali i drugih proizvoda kao što su žitarice, palmino ulje i industrijski proizvodi, sveukupno, oko deset odsto svetske trgovine, mahom ka evropskim lukama.
Pokret jemenskih Huta zvanično nosi ime Ansar Alah, Sledbenici Boga, a naziv Huti vuku od svog lidera Huseina al Hutija. Radi se o manjinskom šiitskom plemenu koje se protiv jemenskog diktatora Alija Abdulaha Saleha pobunilo još devedesetih godina prošlog veka. Saleh je svrgnut sa vlasti 2012, a Huti, iskoristivši vakuum moći, dve godine kasnije zauzeli prestonicu Jemena, Sanu.
Od tada, pa do pre dve godine, Jemenom je vladao građanski rat u kome je, prema procenama UN-a život izgubilo blizu 400 000 ljudi, mahom zbog gladi, loše vode i loših medicinskih uslova. U njemu Huti, pomognuti Iranom, borili su se protiv snaga međunarodno priznate jemenske vlade, kao i koalicije arapskih država predvođenih Saudijskom Arabijom. Huti danas kontrolišu oko jedne trećine Jemena na kojoj živi oko sedamdeset odsto stanovništva.
Pogledajte i: