Australijski i novozelandski naučnici uporedili su genetske profile Turketove hobotnice pronađene u Vedelovom, Amundsenovom i Rosovom moru Južnog okeana na Antarktiku i otkrili genetsku vezu koja datira još od poslednjeg interglacijala, koju je karakterisala toplija klima nego danas, sa višim globalnim nivoom mora i manjim ledenim pokrivačem.
Ovo otkriće pomaže u odgovoru na pitanje da li se ledeni pokrivač Zapadnog Antarktika (WAIS) srušio tokom ovog perioda, pokazuje studija objavljena u časopisu „Sajens“.
„Ova genetska veza bila bi moguća samo ako bi se potpuni kolaps WAIS-a dogodio tokom poslednjeg međuglacijalnog perioda, otvarajući morske puteve koji povezuju današnje Vedelovo, Amundsenovo i Rosovo more“, rekao je glavni autor studije Jan Strugnel sa australijskog Univerziteta Džejms Kuk.
„Ovo bi omogućilo hobotnici da putuje preko otvorenih moreuza i razmenjuje genetski materijal, što možemo videti u DNK današnje populacije“, rekla je istraživač Seli Lau.
Strugnel je rekao da je poslednji međuledeni period bio kada su „globalne prosečne temperature bile 0,5 do 1,5 stepeni Celzijusa više od predindustrijskih nivoa, a globalni nivo mora bio je za pet do 10 metara viši nego danas”.
„Ono što WAIS čini važnim jeste to što Antarktik trenutno najviše doprinosi globalnom porastu nivoa mora. Potpuni kolaps mogao bi da podigne globalni nivo mora za oko tri do pet metara“, rekla je ona.
„Razumevanje kako je WAIS bio konfigurisan u nedavnoj prošlosti, kada su globalne temperature bile slične današnjim, pomoći će nam da poboljšamo buduće globalne projekcije porasta nivoa mora“, dodao je Strugnel, preneo je „Indeks“.
Pogledajte i: