Opet stručnjaci, ali i iz samog EPS-a, ukazuju da ova kompanija proda samo oko pet odsto proizvedenog pepela, koji je najzastupljeniji sekundarni materijal u Srbiji.
A EPS je tokom 2022. godine proizveo 6,5 miliona tona elektrofilterskog pepela. Sa početkom rada novog bloka TE Kostolac B3 proizvodnja će se stabilizovati na sedam miliona tona. Cena deponovanja pepela na postojećim deponijama je pet evra po toni, a kada deponija ne postoji duplo više – čak 10 evra po toni.
U Evropskoj uniji je tokom 2008. godini iskorišćeno 90 odsto ukupnih količina pepela. Od toga 47 odsto je iskorišćeno u industriji betona, 22 odsto za granulisane ispune/nasipe i 21 odsto u industriji cementa. Ono što je bitno, pepeo se pokazao kao materijal koji štedi novac.
Za potrebe EPS-a rađena je studija o mogućoj primeni pepela i šljake, kao i eksperimenti, koji su pokazali da je primena moguća u donjim slojevima puteva, u različitim vrstama betona i kod brana od valjanog betona. Gips se, doduše, izvozi ali, trebalo bi razviti primenu “kod kuće”.
Nameće se pitanje da li je lobi privrede koji iz rečnih korita vadi pesak i šljunak taj koji “minira” veće korišćenje pepela i šljake. Evidentno je, svakako i to da nedostaje zakonodavni okvir, a da se uredba o pepelu ne primenjuje.
Radomir Putnik, direktor firme „Tekon tehnokonsalting“, kaže da među pravim poznavaocima mogućnosti korišćenja pepela važi krilatica: „Da pepeo ne postoji, trebalo bi ga izmisliti“. Ocenjuje da je sa stanovišta životne sredine ovo jedan od zagađivača, da i na zapadu postoji pepeo, jer nema termoelektrane koja ne proizvodi pepeo, ali da se tamo primenjuju veće takse - po principu zagađivač plaća.
Procena je da se na globalnom nivou plasira oko 43 odsto pepela. Francuska na primer nema aktivne TE na ugalj, ali ima potrošnju pepela, jer je aktivirala stare deponije pepela. Primeri za upotrebu pepela su sve brojniji.
O tome da je realno rešenje ovog problema uspostavjanje operatera, koji bi centralizovano upravljao plasmanom pepela i dodatno investirao u infrastrukturu u emisiji “Energija Sputnjika” Putnik objašnjava šta je potrebno učiniti da ovi sekundarni proizvodi u proizvodnji struje počnu da se više primenjuju kao građevinski matrijal - jer, to donosi benefite svima, a svakako je veoma bitno i to što se deponije pepela ne bi više širile na hektarima površina koje bi mogle biti mnogo pametnije iskorišćene.
O emisiji „Energija Sputnjika“
„Energija Sputnjika“ je emisija portala i radija Sputnjik koju vodi Jelica Putniković, stručnjak za energetiku.
Teme su mahom vezane za energetiku i ekonomiju, lokalnog i globalnog karaktera, a gosti su stručnjaci u svojim poljima. Emituje se svakog utorka u 21.00.