Još uvek se prepričavaju čuvene turneje Nacionalnog ansambla narodnih pesma i igara „Kolo“ šest meseci po Indoneziji ili Sibirskom železnicom po Sovjetskom Savezu, kada su pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka bili svojevrsna prethodnica drugim diplomatskim aktivnostima tadašnje Jugoslavije.
Ansambl i danas, 75 godina kasnije, ide istim putem. Sa velikom energijom, strašću i radošću, kojom zrače sa scene, neguju narodne pesme i igre, prezentujući ih u novim koreografijama i zadržavajući visoki umetnički nivo koji je postavila još Olga Skovran 1948. godine kada je osnovala „Kolo“.
Ansambl "Kolo" slavi 75 godina negovanja narodnih pesama i igara
© Foto : Sputnjiku ustupio ansambl "Kolo"/Vladimir Buha
Kolo je porodica
Solistkinja Višnja Karaklajić je već 20 godina članica „Kola“ i za nju je ansambl porodica u kojoj je odrastala, razvijala se, sazrevala lično i profesionalno, dočekujući sada nove generacije kojima prenosi istu ljubav prema igri i pesmi:
„To je velika porodica u pravom smislu te reči, sa svim lepim i teškim stvarima. Sala je naš život i tu se odvija najveći deo našeg posla. Kao vokalni solista najveću tremu imam kada prvi put treba da izvedem pesmu u sali pred kolegama. Mnogo vremena provodimo i na putovanjima. To je zaista opsesivni život koji živimo punim plućima. Odrasli smo zajedno i jako smo se povezali. Boravak na sceni nas najviše brusi, ali rad u sali je najveća ljubav“.
Njen kolega Janko Dimitrijević, koji je posle igračke karijere, preuzeo funkciju umetničkog rukovodioca ansambla, seća se kada je prvi put video igrače „Kola“:
„Ušao sam u salu sa svojom koreografkinjom iz Kragujevca koja je došla da postavi premijeru. Pred sobom vidite strahovito jake karaktere, formirane ljude sa vrhunskom tehnikom i velikim izvođačkim iskustvom. Sticajem okolnosti posle godinu i po dana sam počeo da radim sa njima. Ne stižete uopšte ni da pomislite da će to biti vaš posao. Vama je cilj da budete u tom programu, sa tim ljudima“.
Živimo svoj san
I Višnja svoje prve godine u „Kolu“ opisuje kao „maglu satkanu od ljubavi, energije, jurnjave“:
„Tek kada dođete u zrele godine i osvrnete se, shvatite šta ste prošli i postali, a da toga niste ni bili svesni. To je stvarno priča koja vam ne dozvoljava da odrastete do kraja“.
Janko se nadovezuje: „Mi ovaj posao radimo sa velikom strašću. To je jedna vrsta opsesije ka konstatnom usavršavanju svoje tehnike, tela. Ljudi to žive. Dolaze jako mladi u ansambl i niko ne dolazi da bi se zaposlio i dobio platu, već da bi živeo svoj san. Od te euforije i strasti, koje nose igra i pesma, čovek postane zavistan“.
Višnja ističe da je vremenom postala svesna odgovornosti i „tereta“ koji nose na svojim leđima kao članovi „Kola“ koje ima značajnu kulturnu i edukativnu ulogu, misiju negovanja i promovisanja srpskog kulturnog nasleđa, ali radošću savladavaju i najteže zadatke:
„Od nas se očekuje svakog dana da stanemo ispred ogledala i da budemo lepi, nasmejani i u punoj snazi i to nije lako, ali postoji dečija radosta koja se vidi u sali i na sceni. To je ta energija koja kruži u našem kolu koliko god nam bilo teško i dani ličili jedan na drugi“.
Višnja Karaklajić i Janko Dimitrijević
© Sputnik / Dejan Simić
Japanci učili srpsko kolo
Generacija igrača koja je došla početkom 2000-tih, kada i Višnja i Janko, bila je na dve turneje po Australiji, zatim po Rusiji, Kini, Japanu, Americi. Nastupali u malom mestu u Srbiji ili na svetkoj pozornici u Japanu, nosi ih isti polet, a publika to prepoznaje.
„Tokom koncerta, na ljudima u Japanu ne možete videti nikakvu reakciju, ni oduševljenje ni razočarenje. Ali isti ti ljudi, dok smo mi bili na turneji, pohađali su seminar izvodeći naše igre. Imali smo priliku da vidimo ljude starije od 70 godina kako oblače naše kostime i sa velikom strašću i zanimanjem uče naše igre i pesme, a nemaju nikakve veze sa našom kulturom. Odlazak u Bjeljinu i Doboj je nešto što pamtim. Takvu publiku, euforiju, vrisku, ciku, ludilo, nisam nigde videla. Tako je bilo pre 20 godina i isto pre nekoliko meseci. To je strašna ljubav prema pesmi, igri i ansamlu Kolo“, kaže Višnja Karaklajić.
Podižu publiku na noge širom sveta
© Foto : Sputnjiku ustupio ansambl "Kolo"/Vladimir BuhaHA
Tradicija objedinjuje narod
Ova godina je za ansambl „Kolo“ bila veoma dinamična. Jubilej 75 godina postojanja obeležavaju turnejom po Srbiji i regionu pod nazivom „Kolodrom“ aludirajući na mesto uzleta i pristaništa ideje kolektivnog zajedništva, jedinstva i okupljanja naroda oko tradicije i nacionalne kulture, što je „Kolo“ od svog samog početka.
Stalno im pristižu mladi igrači, samo najbolji postaju deo njihove velike porodice.
Sledeće godine će više boraviti u Srbiji, kako bi svojoj publici predstavili nove koreografije - igre sa Ozrena, iz Baranje, Crne Gore i igre Kosovskog Pomoravlja, a očekuju ih i koncerti u Italiji, Mađarskoj i Sloveniji.