Ališa Kerns, predsednica Komiteta za spoljne poslove parlamenta Velike Britanije, uz još nekoliko političara iz Evrope uputila je pismo visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepu Borelju i specijalnom izaslaniku EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku sa molbom da ukinu sankcije Kosovu.
Niko ne pita zašto su mere Prištini uvedene
Na ovo pismo reagovao je i takozvani ambasador Kosova u Velikoj Britaniji Iljir Kapiti. On se zahvalio Ališi Kerns što je preuzela vođstvo u, kako je rekao, ovoj važnoj stvari.
Profesor dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije ironično kaže da je dotična gospođa poznata po svojim pravdoljubivim izjavama.
„Nema tu mnogo prostora za komentar, jer prvo treba postaviti pitanje i prisetiti se zašto su te mere Prištini uvedene. Šta je to privremena prištinska vlast bila zgrešila kada je Evropa odlučila da joj uvede neku vrstu minornih sankcija,“ pita Lukić.
S druge strane, Lukić primećuje da Priština nije ništa uradila da bi se te mere ukinule te stoga i ne vidi neki razlog da one budu ukinute, a posebno ne vidi razlog da se za to zalaže britanska političarka.
„Teror na severu Kosova i Metohije je i dalje prisutan tako da nema nikakvog razloga da se te mere ukidaju iako i one same nemaju neki veliki značaj, te i ako bi bile ukinute ne bi se mnogo toga promenilo kao što se nije promenilo ni kada su uvedene“, napominje sagovornik Sputnjika.
Pokušaj da se „opere“ Priština
Drugim rečima, mere nisu sprečile teror nad Srbima na KiM, odnosno na severu Kosova a prištinski političari su nastavili da se ponašaju kao da mere i nisu na snazi, odnosno nastavili su da putuju i da se sastaju sa drugim političkim subjektima i da vode politiku kakvu su vodili i do tada.
„Dakle, ja to vidim samo kao još jednu igru zapadne strane koja pokušava da i formalno skine odgovornost za bilo šta što se dešavalo na KiM sa Prištine i da jedini krivci ostanu – Srbi,“ zaključuje Lukić.
Ališi Kerns podršku je dalo i više kolega iz drugih zemalja, predstavnici parlamentarnih komiteta za spoljne poslove Nemačke - Majkl Rot, Irske - Čarls Flanagan, Češke - Pavel Fišer, kao i predstavnici Estonije, Letonije, Litvanije, Belgije, Hrvatske, Danske i Bugarske.