Ali to ne znači da Kina ne želi da sarađuje sa Evropskom unijom, nego samo da ne želi da sarađuje pod uslovima koje odredi Brisel. Uostalom, uz deficit u međusobnoj trgovini u iznosu od rekordnih 390 milijardi evra prošle godine, Brisel to ne može ni da priušti, sve i ako se još pravi da ne razume da je prošlo vreme kad je on imao moć da diktira pravila…
(Ne)zvani gost
Prvi neposredni evrounijsko-kineski samit još od 2019. godine održan je prošlog četvrtka i ovom prilikom je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (zajedno sa šefom Saveta Evropske unije Šarlom Mišelom) dobila nešto svečaniji doček nego prošli put kad je boravila u Kini, u aprilu ove godine uz francuskog predsednika Emanuela Makrona kome se priključila kao slepi putnik pa je i dobila tretman kakav nezvani gost i zaslužuje; tako da se odande vratila komercijalnim letom umesto u Makronovom predsedničkom avionu dan kasnije.
”Kao revnosna transatlantistkinja, predsednica Komisije vodi računa o pritisku iz Vašingtona. Bivša nemačka ministarka odbrane sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom ima blizak radni odnos, izgrađen uoči ruske invazije na Ukrajinu. Bajden od Ursule fon der Lajen traži tvrđi stav prema Kini, zahtevajući od Brisela da se uskladi sa agresivnim stavom Vašingtona”, pisao je tada portal ”Politiko”.
Ishodište ovakvih ambicija je, naravno, bilo sasvim predvidljivo. Peking nije bio nimalo impresioniran – tim pre što je predsednica Evropske komisije uoči puta još i nadmeno optužila Kinu da ”postaje sve represivnija kod kuće i sve agresivnija u inostranstvu” – tako da se na kraju uzaludnom ispostavila nada da će, kako se navodilo, ”evropski lideri moći da ubede (predsednika Kine) Si Đinpinga da odustane od svoje podrške Rusiji i da umanji svoje globalne ambicije”.
Nije se dogodilo ni jedno ni drugo, a koliko je spektakularan bio neuspeh te ideje lepo se videlo u oktobru, prilikom proslave 10 godina Inicijative Pojas i put, kada je u Pekingu bio čitav slobodni svet, s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom kao naglašeno najvažnijim gostom.
Pretnja sankcijama
Imajući ovakvu predistoriju evropskih namera i njihovih ishoda u vidu, očigledno da ne čudi što je, uoči prošlonedeljnog samita Evropske unije i Kine, isti ”Politiko” ovog puta bez neopreznog entuzijazma opomenuo da ”lideri Evropske unije u Peking idu u nemoguću misiju”, koja je, doduše, ”od krucijalnog značaja u vreme ekstremno napetih odnosa s Kinom”.
Zamisao Ursule fon der Lajen, kojoj je ovom prilikom pomagao i Šarl Mišel, bila je više-manje ista kao i prošli put: da se ”napokon spreče” kineske kompanije u pomaganju Rusiji da zaobiđe sankcije Kolektivnog zapada – ovo uz pretnju uvođenja sankcija za 13 kineskih kompanija ako ne postupe po naređenju – a uz to naređenje Kini da raskine s Rusijom i zahtev da smanji trgovinski deficit Evropske unije od pomenutih 390 milijardi evra, koji je u prošloj godini dupliran u odnosu na prethodnu, s kineskim izvozom koji je tri puta veći od uvoza iz Evropske unije.
”Evropski lideri neće tolerisati trgovinsku neuravnoteženost tokom dužeg perioda”, osiono je poručila Ursula fon der Lajen pre nego što je pošla u Peking.
Deindustrujalizacija Evrope
Dočekao ju je odgovor kakav je sama prizvala. ”Upravo je Evropska unija odgovorna za trgovinsku neuravnoteženost jer je zabranila kompanijama da izvoze u Kinu”, hladnokrvno je šeficu Evropske komisije obavestio portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin.
”Ako s jedne strane EU nameće stroga ograničenja na izvoz visoke tehnologije, a sa druge strane se nada da će drastično povećati izvoz u Kinu, onda se bojim da to baš i nema smisla… Sadašnje stanje trgovine između Kine i Evropske unije rezultat je makroekonomskog okruženja, uslova međunarodne trgovine i industrijske strukture dveju strana.”
Preciznije rečeno – nije Kina kriva što se Evropska unija uspešno deindustrijalizuje pa ima sve manje da izveze u Kinu. A to što još ima neće da izvozi jer je takav američki nalog, iako je čak i sama Ursula fon der Lajen priznala da je ”Kina najvažniji trgovinski partner Evropske unije”
Konstruktivna ponuda
Sve u svemu, sumiraće posle svega američka novinska agencija Asošijeted pres, ”samit Kine i Evropske unije razotkrio je sve podele oko Ukrajine, trgovine i subvencija” utoliko što je svaka od strana uglavnom ostala na svojim pozicijama. Što je i sasvim logično jer Ursula fon der Lajen i Šarl Mišel svakako da nemaju kapaciteta da nateraju Si Đinpinga da se predomisli oko bilo čega, dok isto tako ni Si nije imao nikakvog razloga da razmišlja o značaju eventualnog predomišljanja Fon der Lajenove i Mišela, iz prostog razloga što je svakome jasno da njih dvoje, bez obzira na zvučne titule koje pišu na njihovim vizit-kartama, sami ne donose odluke ni o čemu.
Uprkos svemu tome, ipak, Si je priliku iskoristio da pošalje konstruktivnu poruku u skladu sa samopouzdanom kineskom ponudom saradnje na zajedničku korist. ”Ne treba da gledamo jedni na druge kao na rivale samo zato što su nam sistemi različiti, da redukujemo saradnju zato što postoji konkurencija, ili da se upuštamo u konfrontaciju zato što postoje neslaganja”, napomenuo je kineski predsednik.
Kako će Evropska unija odreagovati na ovu kinesku ponudu u narednom periodu? Šta su u Kini tražili, a šta su dobili, lideri Evropske unije? I kako će se pretnje iz Brisela odraziti na saradnju Pekinga i Moskve?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili novinar Siniša Ljepojević i saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić.
(pogledajte video)