Uzeti dok je Benu kružio oko Sunca, uzorci vraćeni na Zemlju pokazuju bogatstvo ugljenikom, ključnim gradivnim elementom života. To je uzorak vrlo bogat ugljenikom - najbogatiji koji imamo u svom dosadašnjem vanzemaljskom materijalu, ističe Dante Laureta, vođa misije OZIRIS-REx.
Uzorak sadrži gotovo 5% ugljenika i značajnu količinu vode
To otkriće podstiče nagađanja da su asteroidi poput Benua možda isporučili osnovne molekule, pokrenuvši život na Zemlji pre nekoliko milijardi godina.
„Uzorak, koji sadrži gotovo pet odsto ugljenika, takođe sadrži značajnu količinu vode u hidriranim mineralima, što dodatno pridonosi receptu za život. Još uvek razotkrivamo složenu organsku kemiju, ali izgleda obećavajuće da ćemo zaista razumeti da li su ti asteroidi bogati ugljenikom isporučili osnovne molekule koji su možda doprineli nastanku života“, kaže Laureta.
Neki naučnici predlažu da su se počeci života dogodili u takozvanoj iskonskoj supi, dok se drugi zalažu za teoriju o „pseudo-panspermiji“, sugerišući da hemikalije neophodne za život potiču iz svemira i da su dostavljene asteroidima. Lauretin tim čak je otkrio zagonetni trouglasti kamen, dodajući dozu intrige novim otkrićima iz uzoraka s Benua.
Potraga za osnovnim molekulima života
Uprkos navedenim otkrićima, tim ne predviđa pronalazak biološkog materijala u krhotinama asteroida. Umesto toga, njihov fokus leži na identifikovanju hemijskih sastavnih delova života, kao što su šećeri, masti i aminokiseline. Međutim, postoji i izazov: rezervoar sa uzorkom se ne može otvoriti.
Dva od 35 zatvarača rezervoara se nisu otvorili. NASA radi na specijalizovanim alatima za rešavanje tog problema, s ciljem završetka u 2024. godini.
Dok su početne procene upućivale na 250 grama materijala u rezervoaru, nedavne procene ukazuju na oko 170 grama. Uprkos tom smanjenju, Laureta izražava zadovoljstvo količinom prikupljenog materijala.
„Ushićeni smo; šezdeset grama je bio uslov pre misije, a mi već imamo 70. Dakle, ne mogu biti srećniji“, rekao je on.
Dok tim NASA čeka dalje rezultate, naglašavaju i potrebu za tačnošću, obezbeđujući da njihovi nalazi izdrže naučnu kontrolu, preneo je „Dejli mejl“.