On se oglasio povodom namere Finske da u narednim danima potpiše odbrambeni sporazum sa SAD o razmeštanju vojnih baza, skladišta, naoružanja i trupa na svojoj teritoriji.
Peskov je istakao da će to nesumnjivo dovesti do povećanja napetosti između Finske i Rusije.
„Možemo samo da žalimo zbog toga jer smo sa Finskom zaista imali odlične odnose. Naravno, sada kada je Finska postala članica NATO i kada vojna infrastruktura Alijanse bude ulazila na teritoriju Finske, to će nam, očigledno, predstavljati pretnju“, istakao je Peskov.
On je ponovio da su između dve susedne zemlje, Rusije i Finske, donedavno postojali obostrano koristi odnosi puni poštovanja.
„Zaista, imali smo odlične odnose sa Finskom i niko nikome nije pretio. Nije bilo nikakvih problema, nikakvih pritužbi jednih na druge, niko nije zadirao u interese druge strane, postojalo je međusobno poštovanje“, kazao je Peskov.
Ranije je pres-služba finske Vlade najavila da 18. decembra planira da potpiše sporazum sa SAD o odbrambenoj saradnji. Mediji su takođe objavilida će Finska u okviru budućeg sporazuma o saradnji u oblasti odbrane dati američkoj vojsci pristup 15 baza na svojoj teritoriji. Odredbe dokumenta uglavnom se tiču statusa NATO trupa. Niz drugih zemalja saveza, uključujući Letoniju, Litvaniju, Norvešku i Estoniju, imaju odgovarajući bilateralni sporazum sa SAD. Danska i Švedska pregovaraju sa Vašingtonom po tom pitanju.
Pregovori o potpisivanju sporazuma trajali su od avgusta 2022. do oktobra 2023. godine. Neki finski eksperti kritikuju taj sporazum jer smatraju da se Finska tako odriče dela svog suvereniteta, dok u zemlji nema javne rasprave o ovom pitanju.