„Evropska unija ionako ne prolazi kroz baš najbolja vremena u svojoj istoriji, kako u pogledu funkcionisanja tog saveza, tako i u pogledu ekonomije. Stoga je, naravno, jasno da je to potpuno politizovana odluka i želja EU da na taj način pokaže podršku tim zemljama. Naravno, takve nove članice faktički mogu destabilizovati EU“, rekao je Peskov.
On je istakao da je Evropska unija uvek imala prilično stroge kriterijume za pristupanje bloku, ali je u ovom trenutku „očigledno da ni Ukrajina ni Moldavija ne ispunjavaju te kriterijume“.
Peskov je konstatovao da „pregovori o ulasku EU mogu da traju godinama i decenijama“.
Komentarišući davanje statusa kandidata za članstvo EU Gruziji, Peskov je rekao da se sve prethodno rečeno odnosi i na taj slučaj, odnosno da je „vidljiva politizacija te odluke“, dodao je on.
Takođe je ocenio da je „primetna želja da se demonstrira politička volja, čak, možda, i na štetu veoma složene strukture EU“.
„Nažalost, namera da se demonstrira takva politička volja u velikoj meri je zasnovana na želji da se još više iznervira Rusija i da se te zemlje antagonizuju prema Rusiji“, zaključio je portparol Kremlja.
Podsećamo, lideri zemalja EU doneli su odluku da pokrenu pregovore o članstvu Ukrajine i Moldavije, a status zemlje kandidata su dodelili Gruziji. Izvor iz Brisela je saopštio da je mađarski lider „privremeno napustio salu gde je održavano glasanje“.
Orban je kasnije rekao da Mađarska nije promenila svoj stav i da neće deliti „tu lošu odluku“ sa drugim zemljama. Kako je istakao, sada Budimpešta ništa ne gubi, a u budućnosti može još 75 puta stopirati prijem Ukrajine u EU.
Pritom, Mađarska je blokirala paket makrofinansijske pomoći Kijevu u vrednosti od 50 milijardi dolara za period 2024-2027. godine.