Drugim rečima, glavni kamen spoticanja za ulazak u EU je situacija u Ukrajini, a glavni protivnik članstva Kijeva u EU bila je Budimpešta, koja je takav stav argumentovala činjenicom da bi „članstvo Ukrajine sa sobom donelo rat u Evropsku uniju“, te da Ukrajina neće biti spremna sve dok ne dođe do uspostavljanja mira.
Međutim, Evropski savet je odlučio da počne pregovore o pridruživanju sa Ukrajinom, pošto je mađarski premijer Viktor Orban na nagovor nemačkog kancelara Olafa Šolca „otišao da popije kafu“ dok lideri zemalja EU obave glasanje.
Šolc je smatrao da bi to omogućilo liderima 26 evropskih zemalja da donesu odluku u korist početka pregovora sa Kijevom, a mađarski premijer bi i dalje mogao da kaže da nije glasao „za“.
Orban smatra da Ukrajina ne ispunjava tri od sedam uslova za pokretanje ovog procesa (borba protiv korupcije, reforme za zaštitu prava nacionalnih manjina i deoligarhizacija) i da je to dovoljan razlog da se Mađarska ne saglasi sa tom odlukom, dok je posle glasanja rekao da Mađarska nije promenila svoj stav i da neće deliti „tu lošu odluku“ sa drugim zemljama, ističući da sada Budimpešta ništa ne gubi, a u budućnosti može još 75 puta stopirati prijem Ukrajine u EU.
Orban nije blokirao početak pregovora o pridruživanju Ukrajine Evropskoj uniji, ali je stavio veto na 50 milijardi evra pomoći Kijevu.
„Možda Nemačka i Francuska zaista pokušavaju pritiskom na mađarskog premijera da promene stav mađarskog rukovodstva o Ukrajini. Videćemo kako se Orban nosi sa tim pritiskom i da li on može da nastavi da brani nacionalne interese svoje zemlje, uprkos pritiscima iz Brisela, Berlina ili Pariza“, kaže ruski ekspert Pavel Tarusin.
Proces pridruživanja Ukrajine Evropskoj uniji može potrajati godinama i decenijama i biće veoma težak zbog političkih tenzija i ogromne korupcije u toj zemlji. Pregovori o pristupanju Evropskoj uniji označavaju dugačak put, a primer za to je i Turska koja je postala kandidat za ulazak u evropsku zajednicu 1999., a pregovarački proces traje od 2005. godine.
Ocene su da su šanse za pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji „ravne nuli“, ali evropski lideri drže Kijev „na uzdi“ zarad svojih interesa, kao instrument za borbu protiv Rusije. Drugo, postavlja se i pitanje – šta Ukrajina može da ponudi Evropi i da li je Evropljanima potrebna opustošena zemlja, sa gomilom nagomilanih problema, čija je sudbina, pri tom, neizvesna.
Većina ruskih eksperata je saglasna u oceni da početak pregovora o pristupanju Ukrajine suštinski ništa ne znači. Uostalom, ni sama Evropska unija nije spremna za prijem te zemlje – ni institucionalno ni budžetski.
Evropski savet odlučio je da počne pregovore o pridruživanju sa Ukrajinom i Moldavijom, dok je status kandidata za članstvo u Uniji dodeljen Gruziji
© Sputnik / Lola Đorđević
Zelenski dojadio Zapadu
Evropski savet odlučio je da počne pregovore o pridruživanju sa Ukrajinom i Moldavijom, dok je status kandidata za članstvo u Uniji dodeljen Gruziji. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je tu odluku donetu na samitu u Briselu nazvao „pobedom” Ukrajine i Evrope, dok Kremlj pregovore o pristupanju Moldavije i Ukrajine Evropskoj uniji vidi kao suvereno pravo tih zemalja i apsolutno ispolitizovanu odluku, kao želju EU da pokaže svoju podršku ovim zemljama.
Ruski eksperti napominju da će svaka država biti proglašena za evropskog partnera ako je neprijatelj Rusije. Isto je i sa Ukrajinom - pošto se ponaša kao neprijatelj Rusije, imaće podršku zapadnoevropskih vlasti.
Zelenski je nameravao da lično prisustvuje samitu Saveta EU u Briselu, ali je dan pre sastanka njegova poseta otkazana, pošto je ishod sastanka bio neizvestan. Zbog toga se ukrajinski predsednik obratio evropskim liderima putem video veze.
Ruski ekspert Vladimir Kirejev konstatuje da se poslednjih meseci menja retorika Zapada prema Ukrajini, da se Zapad „ohladio“ u odnosu prema Zelenskom i Kijevu, iako Ukrajina ostaje instrument borbe protiv Rusije.
„Ni Brisel ni Vašington, očigledno, više ne veruju da je Ukrajina sposobna da postigne bilo kakav uspeh u pritiscima na Rusiju i stoga postaje nezanimljiva, reklo bi se i toksična. To je vidljivo i iz glasanja u američkom Kongresu, u evropskim parlamentima, a to isto se dešava i na zasedanjima EU... Unutar kolektivnog Zapada Ukrajina više ne izaziva entuzijazam, to je očigledno od početka jeseni. Gotovo da više nigde ne žele da vide Zelenskog, a ako i negde ode vraća se praznih ruku. Njegovi govori više ne izazivaju oduševljenje, štaviše, oni iritiraju... Trend smanjivanja uticaja Ukrajine na zapadnu agendu je očigledan i, najverovatnije, samo će se povećati“, kaže ruski ekspert Vladimir Kirejev.
Štap i šargarepa za Ukrajinu
Mađarska je blokirala 50 milijardi evra pomoći EU Ukrajini, samo nekoliko sati nakon što je Evropski savet odlučio da počnu pregovori o pridruživanju sa tom zemljom.
„Ako ukratko sumiramo šta se dešava u Evropi u vezi sa Ukrajinom, onda možemo zaključiti da tu vlada nesloga, otprilike isto kao i u Sjedinjenim Državama. Štaviše, jedna nesloga pothranjuje drugu, odnosno američka nesloga jača ovu koju vidimo u Evropi. Orban je dugo bio sam, a sada ima kolegu istomišljenika u Slovačkoj. Možda će se pojaviti još koji istomišljenik u Holandiji“, kaže ruski ekspert Aleksej Zudin.
Možemo očekivati da će se pritisci Brisela i Vašingtona na slovačkog i mađarskog premijera, Roberta Fica i Viktora Orbana, nastaviti. Istovremeno, u EU se Fico i Orban uglavnom smatraju proruskim političarima zbog njihovih stavova o Ukrajini koji su suprotni mejnstrimu, ali ruski predsednik Vladimir Putin tvrdi da oni nisu proruski političari, već „pronacionalni“. Takvih više nema – ostalo zavisi od „velikog brata“, naglasio je Putin.
Ruski eksperti zaključuju da se zapadni lideri još oporavljaju od propasti svojih planova o „vojnom porazu Rusije“, a priče o Ukrajini u sastavu EU se u Moskvi doživljaju kao priče o „šargarepi i štapu“.