Dok se mnogi plaše pravca u kojem će se razvijati veštačka inteligencija, grupa istraživača iz SAD je stvorila hibridni biokompjuter koji kombinuje ljudski mozak i kompjuterska kola. U prevodu, uspeli su da naprave takav kompjuter koji koristi i snagu mozga i snagu klasičnih kompjuterskih dometa.
Sistem Brainovare
Oni su svoj uspeh opisali u naučnom radu objavljenom u časopisu „Nature Electronics“, u kojem ističu da bi ova tehnologija jednog dana mogla biti integrisana u sisteme veštačke inteligencije (AI) ili da čini osnovu poboljšanih modela mozga u neuronaučnim istraživanjima.
Koautor studije Feng Guo, bioinženjer sa Univerziteta Indijana, objasnio je kako su sistem nazvali Brainovare. Sistem uključuje organoide mozga — snopove ljudskih ćelija koje imitiraju tkivo i koji se inače koriste u istraživanju. Organoidi su napravljeni od matičnih ćelija koje su transformisane u neurone, slične onima koji se nalaze u našem mozgu.
„I AI i mozak se oslanjaju na prenos signala oko mreže međusobno povezanih čvorova, poznatih kao neuronska mreža. Želeli smo da vidimo da li možemo da koristimo biološku neuronsku mrežu unutar organoida mozga za računarstvo“, objasnio je Guo ideju koja stoji iza istraživanja.
Da bi napravili sistem Brainovare, istraživači su postavili jedan organoid na ploču koja sadrži hiljade elektroda za povezivanje mozga sa električnim krugovima. Oni zatim prevode informacije koje žele da unesu u električne impulse koje šalju organoidu. Senzor hvata odgovor moždanog tkiva i „dekodira“ ga pomoću algoritma mašinskog učenja koji može da identifikuje informacije na koje se odnosi.
Da bi testirao mogućnosti sistema Brainovare, tim je koristio ovu tehniku prepoznavanja glasa tako što je obučio sistem na 240 snimaka govora osam ljudi, prevodeći zvuk u električni impuls koji se isporučuje organoidu. Mini mozak je različito reagovao na svaki glas, stvarajući drugačiji obrazac neuronske aktivnosti. AI je naučio da tumači ove odgovore da bi identifikovao govornika. Posle obuke, sistem je mogao da identifikuje glasove sa 78 odsto tačnosti.
Proučavanje mozga, modelovanje i proučavanje neuroloških poremećaja
Kako ističu istraživači, studija potvrđuje neke ključne ideje koje bi na kraju mogle omogućiti stvaranje pravog biološkog računara. Prethodni eksperimenti su pokazali da samo dvodimenzionalne kulture neuronskih ćelija mogu da obavljaju slične zadatke, ali ovo je prvi put da je to demonstrirano u trodimenzionalnom organoidu mozga.
„Kombinacija organoida i kompjutera mogla bi omogućiti istraživačima da iskoriste brzinu i energetsku efikasnost ljudskog mozga za AI“, kaže Guo.
Tehnologija bi se takođe mogla koristiti za proučavanje mozga, modelovanje i proučavanje neuroloških poremećaja, kao što je Alchajmerova bolest, i testiranje efekata različitih tretmana. Istraživači se nadaju da bi takvi sistemi jednog dana mogli da zamene testiranje na životinjskim mozgovima.
Guo ističe da je sledeći korak da se utvrdi da li i kako se organoidi mozga mogu prilagoditi da obavljaju složenije zadatke i da ih konstruišu da budu stabilniji i pouzdaniji.
„Ovo će biti presudno ako se žele ugraditi u silicijumske mikročipove koji se trenutno koriste u računarstvu veštačke inteligencije“, dodaje on, preneo je magazin „Nejčer“.