Govoreći pred brojnim zvanicama i posetiocima u ispunjenom prostoru IMS-a, profesorka Filozofskog fakulteta Suzana Rajić je istakla da je knez Mihailo bio važna istorijska ličnost i da će čitaoci uživati u 800 strana Leovčeve knjige.
Učinio Srbiju epicentrom zbivanja na Balkanu
Prema njenim rečima, pored toga što govori o životnom putu srpskog vladara, Leovčeva knjiga je i "dragocena, šarolika i zanimljiva slika srpskog društva 19. veka".
"Mihailo je bio među najpoštovanijim ličnostima u ondašnjem svetu, u Rusiji, Turskom carstvu i Evropi. Čast, uglađenost, držanje zadate reči, ozbiljnost u rešavanju ključnih problema, krasili su kneza Mihaila", navela je Rajićeva.
Prema njenim rečima, knez Mihailo je bio nada obespravljenim hrišćanima na Balkanu da će biti oslobođeni.
"Učinio je Srbiju epicentrom zbivanja šezdesetih godina 19. veka. Od tada se u diplomatskih klubovima o Srbiji govori sa respektom, ali i sa bojazni da može uzburkati Balkan i doneti promenu koje velika carstva ne žele", navela je Rajićeva.
Monografija "Knez Mihailo Obrenović 1823–1868" nije panegirik već naučno istražena tema o kojoj svako može da donese sopstveni zaključak, istakla je ona.
Direktorka izdavačke kuće „Huk“ Milica Zorić istakla je da je monografija kapitalno delo od nacionalnog značaja, o čemu svedoči i Posebno priznanje za doprinos iz oblasti nauke na nedavnom Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.
Navevši da Leovac na romaneskni način iznosi činjenice iz života kneza Mihaila, Zorićeva je dodala da je čitanjem njegove knjige otkrila mnoge stvari koje su je fascinirale, priznavši da se na kraju i rasplakala.
"Potpuno je oživljen lik Mihaila Obrenovića, osećala sam kao da ga poznajem", rekla je Zorićeva.
Bolelo ga kakva je bila Srbija
Leovac je rekao da danas o knezu Mihailu govorimo kroz spomenik na Trgu republike, za koji se nažalost kaže "spomenik kod konja" ili o njegovoj vezi sa Katarinom Konstantinović, "koja je postala lajtmotiv svih pisanja o njemu".
"Kad čitate u štampi ili gledate na televiziji možete steći pogrešne utiske. Neke od tih zabluda u pogledu kneza Mihaila sam pokušao ispraviti u knjizi, na osnovu činjenica i istorijskih izvora", istakao je Leovac.
Iako je prvobitno planirao da podnaslov knjige bude "Neshvaćeni vladar", Leovac je od toga odustao jer nije želeo da odvede čitaoce u pogrešna tumačenja lika i dela Mihaila Obrenovića ili Srbije tog doba, iako je knez "zaista bio neshvaćen".
"Toliko se trudio, a malo toga je uspeo da uradi, zahvaljujući tadašnjem društvu, političkoj eliti, čak i prvim saradnicima", naveo je Leovac.
Prema njegovim rečima, knezu Mihailu nije nedostajalo iskustva, ali ga je najviše bolelo to kakva je bila Srbija tog vremena, jer je shvatio koliko srpskom društvu treba da se razvije do stepena razvijenih evropskih naroda.
"Na tome je radio, ali ga je prekinuo atentat. Koraci koje je učinio utrli su put ka kasnijem nacionalnom oslobođenju i sticanju nezavisnosti", ocenio je Leovac, profesor na katedri za Istoriju srpskog naroda u novom veku na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Monografiju je izdala kuća „Huk“ u saradnji sa Ministarstvom kulture, koja je priredila promociju sa IMS-om i Srpskim istorijskim društvom.