Vlast, ocenjuje Bokan, pokušava da zauzme aktivnu neutralnost sa otvorenim simpatijama prema Rusiji, BRIKS i istočnoj strani, a zadržavajući onu vrstu odnosa prema Zapadu koji su neophodni da se Srbija ne bi slupala i upala u nove sankcije.
Kad je reč o drugoj opciji koju predstavlja prozapadna opozicija, ona bi, po njegovom mišljenju, da ubrza procese.
„Kako bi to oni rekli, da skrati muke i iseče sve bagaže koje nosimo sa sobom, kako oni doživljavaju pitanje Srebrenice, NATO, Rusije i posebno odnos prema EU i Kosovu. Sa te strane, te dve opcije zaista zauzimaju uporišne stavove i zbog toga su izbori sudbonosni, zbog te dve različite koncepcije“, kaže Bokan koji je i predsednik Instituta za nacionalnu strategiju.
Ekskluzivna pozicija Srbije
Srbija, dodaje on, ima vrlo raritetnu, neočekivanu i neobičnu geopolitičku poziciju — zauzima potpuno drugačiji odnos prema Rusiji i NATO nego druge zemlje u Evropi.
„Zbog te ekskluzivne pozicije iz patriotske perspektive ne smemo da dopustimo da to dođe u pitanje jer je to onaj kurs broda i kad gledamo makrosituaciju jako je važno da ne ukinemo tu liniju plovidbe“, poručuje Bokan, objašnjavajući zašto podržava listu „Aleksandar Vučić: Srbija ne sme da stane“.
Politikolog i urednik „Nove srpske političke misli“ Đorđe Vukadinović, koji je na listi Narodne stranke, ističe da izbori jesu važni i da treba ozbiljno razmisliti kako glasati ali da Srbija svakako neće propasti u slučaju jednog ishoda ili procvetati ako taj ishod bude drukčiji:
„Naši problemi su strukturni, za deo problema s kojima se suočavamo smo odgovorni sami, za deo je odgovorno okruženje i nepovoljne istorijske okolnosti. Treba rešavati ono što je do nas koliko možemo i povući koliko-toliko bolje poteze, voditi mudriju politiku nego što se vodi po mom mišljenju, ali da će doći neki spasioci, čarobnjaci i čarobni štapići ja u to ne verujem“.
Jasna patriotska vertikala
Vukadinović primećuje da je većina građana Srbije ima vrlo slične stavove po ključnim nacionalnim pitanjima — po spoljnopolitičkim, geopolitičkim, identitetskim ima vrlo jasnu patriotsku vertikalu uprkos svim mogućim napadima i udarima na takvu poziciju sa raznih strana, uključujući i vlast.
On navodi podatke anketa koje pokazuju da je više od 80 odsto građana protiv sankcija Rusiji, kao i protiv trampe Kosovo za članstvo u EU, dok se podrška NATO, kako kaže, vuče po prašini.
Tako gledano, kaže Vukadinović, Srbija nije podeljeno društvo nego je njena politička scena podeljena.
„Kad je reč o političkim opredeljenjima i glasanjima, tu je iz različitih razloga, gde nema nevinih, scena prilično polarizovana i karte pogrešno podeljene između ova dva najjača bloka, od kojih je jedan režimski oko SNS i drugi oko zapadne opozicije, Srbija protiv nasilja“, konstatuje politikolog i podseća da postoji i treći, patriotski blok koji nije uspeo da se ujedini.
Metaforično objašnjavajući u čemu je greška trećeg bloka, Bokan kaže da je cela drama njihovog odnosa prema državi, vlasti i geopolitici u tome što misle da začin mogu da ponude kao glavno jelo, a zapravo samo mogu da mu daju ukus i korektiv.
Loše je, kaže Vukadinović, što se nisu ujedinili i to baca ozbiljnu senku na njih. Sa druge strane ukazuje na primer prozapadne opozicije čije su se članice složile da se ne slažu oko nekih stvari, a fokus stavile na Aleksandra Vučića i kritiku vlasti:
„Među njima ima zaista vatrenih natoista ali i ljudi čiji stavovi nisu drugačiji od onih u patriotskom taboru. To je širok konglomerat koji je neko vrlo vešto sastavio. Njihovi stavovi su fluidni, difuzni, koncentrišu se na demokratske deficite vlasti“.
Kosovsko pitanje ključna tema
Na pitanje da li je ipak Kosovo i Metohija ključna tema izbora, Vukadinović konstatuje da je pozitivna stvar što je s približavanjem izbora patriotska retorika dobila na težini, i kod vlasti pa čak i kod prozapadne opozicije što je, smatra, mala, možda i pirova pobeda patriota i desničara.
Realna opasnost od izlaska opozicije na ulice
Što se tiče prognoza rezultata, Vukadinović koji se bavi i istraživanjima javnog mnjenja, procenjuje da onoliko koliko je vlast u prednosti na nivou republike toliko je opozicija na nivou Beograda ali je pitanje ko će iz opozicije preći cenzus i šta će raditi kad prođu izbori i da li će biti spremni da se nagode.
„Mislim da je na republičkom nivou vlast favorit ali smanjila se razlika. Relativno je neizvesna trka uz jasnu prednost vladajuće partije, a ovoga puta neće moći ni matematički bez SPS koja će biti tas na vagi. Kad je reč o Beogradu, opozicija ima prednost ali da li je ona dovoljna da se formira vlast to ćemo da vidimo“, kaže on.
Sagovornici Sputnjika saglasni su i da postoji opasnost da, opozicija nezadovoljna rezultatima, izađe na ulicu.
„Ne samo da ta opasnost postoji, ona je veoma realna. Ona je bila realna i pre raspisivanja izbora“, upozorava Bokan koji slogan opozicionog bloka „Srbija protiv nasilja“ vidi kao koncept da je napad najbolja odbrana — onaj ko koristi izraz „protiv nasilja“ može najlakše da koristi nasilje zato što je rekao da je on protiv nasilja.
„Da li su mogući neki sukobi posle ovoga? Da, mogući su a nadam se da ih neće biti. Odgovornost za to snosi i vlast i opozicija“, poručuje Vukadinović.