Plenković je, u obraćanju uoči sinoć održanog koncerta povodom obeležavanja 200. godišnjice rođenja Starčevića, rekao da je reč o čoveku koji je među prvima sanjao slobodnu i nezavisnu Hrvatsku, čemu je, kako je kazao, posvetio svoj politički, intelektualni i društveni rad.
Ante Starčević – ideolog hrvatske nacije
Dodao je da je Ante Starčević prvi u modernoj hrvatskoj političkoj tradiciji osmislio koncept samostalne hrvatske države i u njemu prepoznao najbolji okvir za autonomni razvoj svih narodnih potencijala.
„Starčevićev će intelektualni rad dovesti do toga da će ga već savremenici smatrati ideologom moderne hrvatske nacije“, naveo je Plenković, preneo je zagrebački „Jutarnji list“.
Dodao je da su se proročanskim takođe pokazale njegove oštre i argumentirane, kako je naveo, „osude Karadžićevog jezičkog velikosrpstva i sveslovenske ideologije“.
„Upozoravao je na protivhrvatsku prirodu mnogovrsnih jugoslavenskih iluzija“, naveo je Plenković.
HDZ je najavila 1991. godine osamostaljenje Hrvatske, a u oktobru te godine raskinula je sve veze sa Jugoslavijom.
„Vodeći se konceptom modernog suverenizma, već sedam godina jačamo naš međunarodni položaj i uticaj za veći kvalitet života građana i konkurentnost privrede“, rekao je Plenković.
Zaključio je da je Hrvatska danas ravnopravna članica UN, NATO i EU, a da su ulasci u Evrozonu i Šengen dodatno ojačali hrvatski državni, privredni i bezbednosti suverenitet.
Bivši Srbin – začetnik ustaške ideje
Ante Starčević je rođen 1823. u Žitniku pored Gospića od roditelja Srba. Majka Milica, rođena Bogdan iz Široke Kule je neposredno pre udaje za prvog muža prešla u katoličku veru, a otac Jakov je bio iz Pazarišta, sela pokatoličenih Srba, potomak hercegovačkih Starčevića, o čemu postoje i pisani tragovi.
Obrazovanje je započeo u pučkoj školi u Klancu, a potom ga preuzima i obrazuje stric Šime Starčević. U školi su se sprdali s njim, i sigurno ne bez razloga, nazivali Vlahom. Navodno je bio izuzetno bistar, ali mu to ipak nije bilo dovoljno da upiše istoriju kao što je želeo. Nakon gimnazije u Zagrebu, upisao je teologiju u Pešti koju završava kao doktor filozofije. Iz nekog razloga nije želeo da se posveti svešteničkom pozivu te podnosi molbu za mesto profesora matematike na beogradskom Liceju (gimnaziji).
Odbijen je i pored toga što je molbu sastavio na ćirilici i potpisao kao „doktor mudroslovija“.
Pokušao je da dobije i mesto predavača na zagrebačkom univerzitetu, ali ponovo bez uspeha. Oprobao se i kao pesnik i satiričar, ali je i tu prošao poprilično nezapaženo. Nakon toga se zaposlio u kancelariji advokata Šrama. Najzad je pronašao sebe u politici kad je zajedno sa Eugenom Kvaternikom osnovao izrazito nacionalističku Stranku Prava na čijem čelu je ostao do svoje smrti.
Ne obazirući se na istorijske činjenice, zastupao je radikalnu ideju velike Hrvatske od Alpa do Timoka, uključujući i severnu Albaniju.
Starčević je iz ličnih frustracija Srbe nazivao „sluganjskom pasminom“, iako se na molbi za mesto profesora matematike na beogradskom Liceju potpisao kao „ponizni sluga“. Tada još uvek nije bio Hrvat, čak ni politički, nego se izjašnjavao geografski, kao Ličanin. Nakon odbijanja molbe, postaje težak srbofob i na kraju začetnik ustaške ideje i slavi se kao „otac Domovine“ u Hrvatskoj, prenosi Tanjug.