Ona je istakla da Moskva pažljivo prati situaciju oko regiona Esekibo, „između ostalog uzimajući u obzir konsultativni referendum koji je održan 3. decembra u Venecueli o statusu te teritorije i pravne korake koji se preduzimaju nakon toga“.
„U aktuelnoj situaciji smatramo da je prioritet smanjenje napetosti i jačanje poverenja u odnosima Venecuele i Gvajane. Pozivamo strane da se uzdrže od bilo kakvih akcija koje mogu dovesti do destabilizacije situacije i međusobne štete“, navela je Zaharova.
Kako je dodala, Moskva pozitivno ocenjuje telefonski razgovor koji su imali ministri spoljnih poslova dve zemlje.
„Polazimo od toga da je ovo pitanje iz sfere međusobnih odnosa Venecuele i Gvajane i da treba da bude rešeno na dobrosusedski način, pronalaženjem mirnih, obostrano prihvatljivih rešenja u skladu sa međunarodnim pravom i sporazumima potpisanim između strana, kao i važećim nacionalnim zakonodavstvom“, istakla je Zaharova.
Takođe je dodala da se Rusija dosledno zalaže za to da Latinska Amerika sačuva status „zone mira“.
„Protivimo se spoljnom pritisku i mešanju u poslove suverenih država, pogotovo kada u njihovim odnosima postoje osetljiva pitanja koja zahtevaju 'obazrivost trećih zemalja kako na državnom, tako i na privatnom nivou“, poručila je Zaharova.
Podsećamo, predsednik Venecuele Nikolas Maduro pozvao je ranije parlament zemlje da donese zakon za zaštitu sporne teritorije Gvajana-Esekibo, kojim bi se zapadno od reke Esekibo osnovala nova venecuelanska država i najavio hitno aktiviranje plana socijalne pomoći za celokupno stanovništvo ovih krajeva, popis i izdavanje dokumenata.
Predsednik Gvajane Irfan Ali je nakon toga rekao da postupke Karakasa u vezi sa spornim regionom Esekibo, koji su preduzeti nakon referenduma, smatra pretnjom nacionalnoj bezbednosti i da namerava da se obrati Savetu bezbednosti UN, kao i svim međunarodnim partnerima.
Sporna regija Esekibo
Teritorija Esekiba sa 159.500 kvadratnih kilometara čini dve trećine Gvajane i u njoj živi oko šestina stanovništva Gvajane. Oblast se graniči sa Brazilom, čije je Ministarstvo odbrane ranije ove sedmice saopštilo da je „intenziviralo svoje odbrambene akcije“ i pojačalo vojno prisustvo u tom regionu zbog pomenutog spora.
Esekibo je teritorijalno veći od Grčke i bogat je mineralima.
Presudom međunarodnog arbitražnog suda iz 1899. godine ta teritorija je dodeljena Velikoj Britaniji, koja je u to vreme bila kolonijalna sila u Gvajani, ali poslednjih decenija venecuelanske vlasti upozoravale da je ta presuda bila nepravedna.
Godine 1966. kada je Gvajana stekla nezavisnost, Velika Britanija i Venecuela su se složile da se formira komisija sastavljena od predstavnika Gvajane i Venecuele koja će ponovo razmotriti ova tegritorijalni spor, ali šest decenija kasnije rešenje nije postignuto.
Referendum je usledio nakon što je američki naftni gigant Ekson Mobil 2015. godiner otkrio naftu u vodama kod obale Esekiboa.