Situacija na frontu gde je propala ukrajinska kontraofanziva, spor ali siguran napredak Rusije, dolazak zime, gde Rusija ima asimetričnu prednost koja će još više rasti, vrlo jasni podaci šta može da proizvede Rusija, a šta Zapad govore da matematika, i po pitanju ekonomije i resursa, ide u korist Rusiji, ističe dr Aleksandar Mitić sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Na sve to, kaže, dolaze izbori u SAD, pa problemi američkog predsednika Džozefa Bajdena sa budžetom u Kongresu gde ne može da progura finansijsku podršku Ukrajini, a Bela kuća otvoreno kaže da uskoro neće imati para za Kijev i nervoza zbog toga raste.
Zar je neko mislio da može da pobedi Rusiju
Tome treba dodati, primećuje Mitić, rezultate izbora u pojedinim zemljama EU: nekoliko meseci pred izbore za Evropski parlament suverenističke partije doživljavaju snažan uspon – desničar Gert Vilder pobedio je u Holandiji, u Nemačkoj jača AfD, a u Slovačkoj je nedavno pobedio socijaldemokrata ali i suverenista i evroskeptik Robert Fico.
„I klasičnoj ekstremnoj desnici kao što je Vilders, i Ficu, i nekima koji su između zajednički je zahtev za promenu politike prema Rusiji, zahtev za prekid sulude politike naoružavanja Ukrajine u sukobu koji ta zemlja ne može da dobije. Za to dobijaju svaki dan ozbiljne potvrde – na sastancima, samitima kad to kažu visoki evropski i američki zvaničnici pa i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg koji poziva da se javnost spremi za loše vesti iz Ukrajine. Na sve to je haos u Kijevu, Zelenski je žestoko uzdrman a vidi se da politički raspad tek sledi“, opisuje situaciju Mitić.
Dr Stevica Deđanski iz Centra za razvoj međunarodne saradnje uveren je da kad Zapad više ne bude naoružavao Ukrajinu i u toj zemlji počeće da se stvara kakva-takva normalnost.
Mada je, napominje, još teško reći kojom brzinom će to ići jer je mnogo toga zatrovano i teško ga je ispraviti, činjenično stanje će polako da se prihvata.
„A činjenično stanje je da sukob ne može da se završi na način kako su na Zapadu mislili. Da li je neko mislio da može da pobedi Rusiju koja ima 7000 nuklearnih bombi, ne znam. Ali ako je cilj bio da se oslabi Evropa efekat je postignut. Ipak, svedoci smo da se menjaju centri moći, nije bitno ko će biti najveći ali će ih svakako biti više,“ kaže Deđanski.
On takođe smatra da komunikacija između Zapada i Rusije nikad neće moći da se obnovi na nivou na kom je nekad bila, ali da će Zapad morati da prihvati faktičko stanje.
Što se tiče Evrope, po mišljenju Mitića, mnogo toga još mora da se promeni jer liberalno-demokratska elita u saradnji sa evropskim institucijama i SAD vodi politiku konfrontacije protiv Rusije.
„Ta elita gurala je svih ovih godina proširenje NATO koji se ispostavio kao glavni kancer evropske bezbednosti. To je kancer i na Balkanu zbog pokušaja NATO da se nametne Srbiji, uprkos tome što su neki od principa svojevremeno dogovoreni na samitima OEBS bili nedeljiva bezbednost za šta se zalagala i Rusija, dakle, protivljenje pravljenju blokova u Evropi“, podseća Mitić i dodaje da se i Kina zalagala za isti princip na globalnom nivou.
To je, izričit je on, i jedini način da se izbegne sukob u svetu širih razmera jer što je više onih koji se zalažu za nedeljivu bezbednosti a protiv širenja blokova to će biti veće šanse za to.
Šta se desilo na sastanku OEBS u Skoplju
U osvrtu na rezultate nedavnog ministarskog sastanka OEBS u Skoplju sagovornici Sputnjika slažu se da je ta organizacija praktično postala instrument Zapada za urušavanje ključnih principa i ideja na kojima je formirana pre pola veka, prvo kao KEBS da bi 1991. dobila sadašnji naziv.
„Za Srbiju je kulminacija onog što je propast OEBS bila 1998-1999. Kosovska verifikaciona misija na čelu sa Vilijamom Vokerom. Imao sam prilike da razgovaram i sa Vokerom i sa njegovim zamenikom Gabrijelom Kelerom koji mi je neposredno pre nego što je ta misija napustila Prištinu pričao o tome koliko je zaista ta misija pod kontrolom SAD i koliko je bilo nemoguće učiniti nešto što bi išlo u prilog rešavanju situacije i sprečavanju bombardovanja“, priseća se Mitić.
Sve organizacije, od OEBS pa nadalje napravljene su, konstatuje Deđanski, zbog poštovanja nekih pravila igre, da ne dođe do haosa i to je funkcionisalo prvih par godina kad god je neka organizacija osnovana, a posle toga su služile da bi vladao kolektivni Zapad vladao.
„Problem je što međunarodno pravo sad nema oslonac, pre svega za male zemlje, nemaju za šta da se uhvate. Ne mogu da traže da se neki sporazum ispošutuje, kao recimo Briselski, Minski… Sve te organizacije izgleda služe kao priča da se dobije vreme za neki glavni cilj koji se valja iza brda. A vidimo da je to tako jer sve što su na nama pokušali da implementiraju i sve što su nama govorili da ne treba da radimo radili su sami. To su priče kojima se podjarmljuju mali i sad svi to treba da verujemo“, ironičan je politikolog.
Dodaje da Srbija treba toga da bude svesna i da brine pre svega o svojim interesima.