SVET

„Jevanđelje“ i veštačka inteligencija: Zašto Izraelu „preti strateški poraz“

Ako je verovati londonskom ”Gardijanu”, izraelska vojska protiv Hamasa u Pojasu Gaze koristi i veštačku inteligenciju, specijalnu platformu pod nazivom ”Jevanđelje” koja određuje mete tako da ih što više bude uništeno što brže; sedmodnevno primirje bilo je u tom smislu samo nepoželjno skretanje pažnje s cilja da tamo ne ostane kamen na kamenu.
Sputnik
Ali sve te taktičke pobede Izraela, koji dakle ima i veštačku inteligenciju, i avione i tenkove i sve drugo što palestinski Hamas nema, na kraju će umesto do konačnog trijumfa dovesti do strateškog poraza jevrejske države, upozorio je američki ministar odbrane Lojd Ostin kome se ne može zameriti da je previše, na primer, miroljubiv i povrh toga nesklon ratobornim rešenjima nauštrb nekih drugih ishoda koji bi podrazumevali znatno manje ljudskih žrtava.

Katastrofa u Pojasu Gaze

Što se toga tiče, portparol Unicefa Džejms Elder u svom najnovijem izveštaju s juga Pojasa Gaze, gde je sabijeno oko 1,9 miliona ljudi, jedni do drugih na strunjačama u skloništima, neki i pod vedrim nebom, drhtavim, umornim glasom govori o nemilosrdnom bombardovanju tokom čitave noći nakon kraja primirja. Kaže, nije bilo više od pet do 10 minuta predaha između eksplozija, nesnosna buka i razaranje na sve strane…
Jezikom brojki, Ujedinjene nacije navode i da je oko 80 odsto stanovništva raseljeno u južnom delu Pojasa Gaze koji sad takođe postaje deo fronta.
Ima i još brojki Ujedinjenih nacija koje ilustruju razmere humanitarne katastrofe. Sistem za dovođenje čiste vode stanovnicima Gaze obezbeđivao je 83 litra po osobi dnevno. Sada imaju manje od tri litra dnevno, dok Ujedinjene nacije ističu da je minimum pet puta više od toga, to jest 15 litara.

Mete na fabričkoj traci

A primirje, tokom koga je deo Hamasovih talaca razmenjen za deo palestinskih zarobljenika iz izraelskih zatvora, ispostavilo se, nije poslužilo kao osnova za održivi(ji) mir nego je bilo samo kratki intermeco u masovnom ubijanju.
U čemu pomenuta veštačka inteligencija, koju su Izraelci iz nekog razloga nazvali ”Jevanđelje” – Habsorana hebrejskom – ima zapaženu ulogu jer, kako otkriva ”Gardijan” pozivajući se na svoje izvore, ”proizvodi mete za napad kao na fabričkoj traci”, što je zapažen rezultat imajući u vidu da im je ranije ponestajalo meta u odnosu na želju i mogućnosti da ih likvidiraju. U međuvremenu je izgrađena baza podataka 30 do 40 hiljada navodnih i stvarnih pripadnika Hamasa koje veštačka inteligencija sad stavlja na liste za likvidaciju, uključujući i članove njihovih porodica ako se zateknu u njihovoj blizini, te otuda i onoliki broj ubijenih civila, preko 16 hiljada do sada s jezivom tendencijom daljeg nekontrolisanog rasta.
Uprkos tome što izraelska vojska popriličnom brzinom nastavlja da napreduje kroz ruševine koje sad uglavnom čine Pojas Gaze, Hamas evidentno nije izgubio sposobnost za borbu: i posle zatišja zbog primirja rakete se ispaljuju prema jugu Izraela, a kako je na samom terenu, može samo da se pretpostavi, na primer, na osnovu snimka koji je u utorak obišao društvene mreže širom sveta i interneta. Načinili su ga Hamasovi borci koji su iznikli takoreći ispod zemlje i, neopaženi, uspeli da se infiltriraju među šatore u kampu izraelskih vojnika nesvesnih bilo kakve opasnosti. Navodno, jer se snimak tu prekida, usledio je napad u kome su stradali svi izraelski vojnici koji su se zatekli u toj bazi…

Poplava u tunelima

Usled ovakvih opasnosti, javlja ”Volstrit džornal”, izraelska vojska pripremila je pumpe kojima planira da poplavi tunele ispod Pojasa Gaze morskom vodom – već su izračunali, za to je potrebno barem milion kubnih metara – što bi moglo da istera borce Hamasa na površinu, ali, kako se dodaje, preti da zagadi sistem snabdevanja pitkom vodom i ošteti infrastrukturu.
Izrael je, otkriva se, o ovom planu obavestio američke zvaničnike još prošlog meseca, i ”osećanja u SAD su pomešana”, ukratko, jedni bi da ih sve podave kao pacove dok su drugi zabrinuti, neki zbog izvodljivosti plana – niko to još nije radio u tolikoj razmeri, niko i ne zna koliko tačno tunela ima a dosad ih je identifikovano oko 800, uz procenjenu dužinu od skoro 500 kilometara – a pojedini u Vašingtonu brinu i zbog propratnog efekta ovakvog poteza. Kako na životnu sredinu koja bi, ionako surovo uklještena između mora, pustinje i ruševina, uz zagađene podzemne izvore pitke vode i propratno izlivanje raznih opasnih materija postala i sasvim nenastanjiva, tako i zbog reakcije međunarodne javnosti u vidu globalne osude administracije Džoa Bajdena koja bi mogla da usledi.

Dva Konfučijeva groba

Ukratko, u skladu s pomenutim upozorenjem šefa Pentagona Lojda Ostina, ”taktička pobeda biće zamenjena strateškim porazom” tako što će radikalizovani Palestinci biti gurnuti u naručje Hamasu – kao da već nisu – ali i time što, kako ističe portal ”Blumberg”, ”nastavak borbe između Izraela i Hamasa podstiče opasnost da se konflikt proširi Bliskim istokom i destabilizuje čitav region”; što se već i događa kroz napade pokreta Huti iz Jemena na brodove u Crvenom moru povezane s izraelskim i američkim interesima, a obnovljeni su i napadi na baze okupacione američke vojske u Siriji i Iraku.
Uprkos tome, otkriva ”Blumberg”, ”nezvanično, izraelski i američki zvaničnici imaju identičan stav o cilju da se rasturi Hamas”, uz najavu da će operacija na jugu Pojasa Gaze biti jednako žestoka kao i na severu. Što kolumnistu ”Njujork tajmsa” Tomasa Fridmana navodi da citira Konfučija: ”Pre nego što kreneš na put osvete, iskopaj dva groba – jedan za svog neprijatelja, jedan za sebe.” Ovo stoga što je, opominje, Izrael u rat uleteo bez jasne ideje kako da ga završi.
Osim ako poželjna završnica nije baš ono što je predvideo Institut za nacionalnu bezbednost i cionističku strategiju: potpuno etničko čišćenje Pojasa Gaze, uz bagatelnu cenu od 5 do 8 milijardi dolara za kupovinu nekretnina kao ”inovativno, jeftino i održivo rešenje”.
Da li je to rešenje kome teži Izrael? Zašto se ponovo rasplamsava rat u Gazi? I da li se širi na čitav region?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili Đuro Bilbija, urednik portala ”Fakti”, i saradnik Instituta za evropske studije Srboljub Peović.
Komentar