RUSIJA

„Cirkon“, „kalibar“, „oniks“ i „uran“ brane Arktik

Moskva ima snage i sredstava da odbije sve pretnje u arktičkom regionu koje se javljaju zbog širenja NATO-a i agresivne politike zapadnih zemalja prema Rusiji, ističu ruski eksperti komentarišući upozorenje komandanta ruske Ratne mornarice, admirala Nikolaja Jevmenova da su pretnje po bezbednost Rusije naglo porasle na Arktiku.
Sputnik
Ruski admiral je istakao da je vojni razvoj na Arktiku neophodna mera za odbijanje tih pretnji. Prema njegovim rečima, trenutno je u toku planirana isporuka savremenog naoružanja, vojne i specijalne opreme ruskoj floti. On je naglasio da su svi brodovi i obalski udarni sistemi koji ulaze u sastav ruske mornarice nosioci najsavremenijeg raketnog naoružanja, kao što su raketa „cirkon“, „kalibar“, „oniks“ i „uran“.
Ruski vojni ekspert Vladimir Jeranosjan konstatuje da se pretnja bezbednosti Rusije povećala zbog pristupanja Finske u NATO i planova Švedske da pristupi toj alijansi.
„Finska i Švedska su članice Arktičkog saveta, koji se u velikoj meri pretvorio u konkurentsku strukturu u kojoj svaka zemlja, na osnovu sopstvenih interesa, vodi apsolutno neadekvatnu politiku i posmatra Rusiju kao pretnju. Finska, na primer, stvara razne vrste naoružanja, uključujući protivbrodske rakete ‘harpun’, a takođe obučava specijalne snage u Utiju. Zakonski akti usvojeni u zemlji dozvoljavaju Finskoj da proširi svoje prisustvo u arktičkom regionu i prenaoruža svoje korvete“, kaže Jeranosjan.
Finska, država od oko 5,5 miliona stanovnika, postala je 31. članica NATO pakta u aprilu ove godine, a time se udvostručila granica Rusije i ove vojne alijanse sa 1.300 na 2.600 kilometara. Ova zemlja ima 21.500 aktivnih vojnika i veliki broj rezervista – čak 900.000. Žene takođe mogu dobrovoljno da služe.
„Finci imaju malu flotu, ali sama činjenica da postavljaju protivbrodske rakete na brodove i duž obale - iako nemaju izlaz na arktičke vode - to dovoljno govori. Uostalom, te rakete imaju određeni domet i mogu da stignu do određenih ciljeva.Osim toga, postoje pokušaji da se sa Amerikancima napravi dogovor o nabavci najnovijih lovaca F-35, a to je potencijalno veliki ugovor. Lovci bi mogli stići već 2027. To znači da se ispod trupa i središnjih delova aviona mogu naći rakete vazduh-zemlja koje bi ugrozile naše infrastrukturne objekte u arktičkom regionu“, upozorava Jeranosjan.
Švedska je takođe odustala od dugogodišnje posvećenosti neutralnosti prilikom prijave za pridruživanje NATO, ali za razliku od suseda, ne deli granicu sa Rusijom i još nije dobila konačno odobrenje Mađarske i Turske za pristupanje alijansi.
„Što se tiče Švedske, tamo takođe već donose odluke o povećanju vojnog budžeta i jačanju lovačke avijacije. Kao što znate, Šveđani proizvode prilično dobre borbene avione ‘gripen’, koji takođe mogu predstavljati pretnju za baltičke vode i Severnu flotu“, upozorava ekspert.
Moskva ima snage i sredstava da odbije sve pretnje u arktičkom regionu koje se javljaju zbog širenja NATO-a i agresivne politike zapadnih zemalja prema Rusiji, ističu ruski eksperti

NATO provokacije na Arktiku

Pre Švedske i Finske, već je postojalo pet NATO država i njenih saveznika na Arktiku - Kanada, Danska, Island, Norveška i Sjedinjene Države. Dva nova saveznika, iako ne izlaze na obalu Severnog ledenog okeana, smatraju se arktičkim zemljama. Oko 15 odsto Švedske i trećina Finske nalaze se iza polarnog kruga u regionu poznatom kao Laponija, tako da se sada sedam NATO saveznika suprotstavlja Rusiji u regionu.
Karakter aktivnosti NATO-a na Arktiku menja se od defanzivne ka otvoreno ofanzivnoj, upozoravaju stručnjaci. U oktobru prošle godine američki predsednik Džozef Bajden odobrio je novu američku Nacionalnu strategiju za arktički region, prema kojoj Sjedinjene Države nameravaju da povećaju svoj uticaj u regionu u narednih deset godina, a predsednik Vojnog komiteta Severnoatlantskog saveza američki admiral Rob Bauer je u oktobru ove godine rekao da „NATO treba da se pripremi za sukob na Arktiku, uzimajući u obzir mogućnosti koje Rusija ima u tom regionu“.
Jeranosjan ističe da Rusija ima snagu i sredstva da odgovori na ove izazove.
„Kada se u Norveškoj pojavio radiolokacioni centar koji obavlja zadatke NATO-a, odmah smo približili naše obalske raketne sisteme ‘bal’. Infrastruktura ruskih trupa na arhipelazima je ojačana. Otkad je Sergej Šojgu ministar odbrane u arktičkom regionu pojavilo se preko 750 objekata vojne infrastrukture kako bismo bezbedno koristili Severni morski put, štitili naše luke i nalazišta, pratili razna civilna plovila i tankerske flote u konvojima. Sve se to razvija”, naveo je ekspert.
NATO je značajno pojačao aktivnosti na Arktiku, a NATO za mart 2024. planira najveću vojnu vežbu u istoriji regiona pod nazivom „Nordijski odgovor“, u kojoj će učestvovati više od 20.000 vojnika Alijanse. Ne kriju se glavni ciljevi vežbi - kako koordinisati dejstva arktičkih članica NATO-a u sukobu sa Rusijom; kako efikasno uništiti rusku vojnu infrastrukturu u regionu i koliko duboko snage NATO-a mogu da udare u Rusiju,

Rusija - najveća arktička sila

Rusija je najveća arktička sila - od 38.000 kilometara granice arktičke obale, čak 22.000 kilometara pripadaju Rusiji.
Arktik je interesantan prvenstveno zbog svojih prirodnih resursa, pre svega nafte i gasa i mogućnosti transporta robe duž Severnog morskog puta, strateški važnog projekta koji spaja Evropu i Aziju preko Arktičkog okeana.
Procenjuje da se na Arktiku nalazi jedna četvrtina svetskih zaliha nafte i gasa, velike zalihe retkih ruda, poput kalaja, mangana, nikla, olova, platine i dijamanata.
Taj region već obezbeđuje oko 11 odsto nacionalnog dohotka Rusije, ali to je ništa u poređenju sa onim što se nalazi na ruskom Arktiku i što još uvek nije eksploatisano.
Zbog toga se sve češće iz Vašingtona čuje da tek predstoji borba za taj region i da bi on mogao da postane „zona vojnih napetosti i konkurencije“.
Moskva je poslednjih godina preduzela niz mera kako bi osigurala zaštitu sopstvenih interesa u arktičkom regionu. Jeranosjan ističe da Rusija jača na Arktiku i povećava svoje prisustvo u arktičkom regionu.
„A vojno posmatrano Rusija je apsolutno dominantna u arktičkom regionu. Uzmimo samo činjenicu da imamo više od 40 ledolomaca, na tri arhipelaga imamo nove baze, a tu je i obalska raketna artiljerija, raketni sistemi „bal“, „bastion“ i drugi - sve je tu. Dakle, na ruskom Arktiku je sve u redu i ovo treba priznati. Mi smo se spremali za ovo što se sada dešava sigurno 15 godina“, ističe Jeranosjan.
Ekspert dodaje da su ruski vojni aerodromi u arktičkom regionu modernizovani, a ima i Moskva ima i moćnu avijaciju na Arktiku.
„Plus naši najnoviji vojno-transportni avioni, koji mogu da sleću i da poleću sa ovih aerodroma. To znači da naši novi „iljušini“ mogu da koriste aerodromsku infrastrukturu. Sve ovo označava da možemo, ako je potrebno, da povećamo sposobnosti raznih jedinica u arktičkom regionu. I naravno, po celom perimetru postoje radarske stanice koje mogu da otkriju ciljeve raketnog napada, od 1.000 do 6.000 kilometara. Grubo rečeno, ni teniska loptica ne može da proleti i doleti do nekog našeg infrastrukturnog objekta u arktičkom regionu. Ako se odluče na rizik i krenu u rat dobiće dostojan odgovor“, zaključio je Jeranosjan.
Ranije je Arktik bio arena vojnog suparništva između Sovjetskog Saveza i SAD. Obe zemlje su u regionu raspoređivale atomske podmornice, strateške bombardere i taktičku avijaciju. Međutim, posle raspada SSSR-a Pentagon je izgubio interesovanje za Arktik, ali povratkom Rusije u arktičku zonu SAD su rešile da se ponovo aktiviraju i započnu borbu za taj region.
RUSIJA
Arktik: Nova arena za demonstraciju vojne snage NATO-a i Rusije
Komentar