Ruski admiral je istakao da je vojni razvoj na Arktiku neophodna mera za odbijanje tih pretnji. Prema njegovim rečima, trenutno je u toku planirana isporuka savremenog naoružanja, vojne i specijalne opreme ruskoj floti. On je naglasio da su svi brodovi i obalski udarni sistemi koji ulaze u sastav ruske mornarice nosioci najsavremenijeg raketnog naoružanja, kao što su raketa „cirkon“, „kalibar“, „oniks“ i „uran“.
Ruski vojni ekspert Vladimir Jeranosjan konstatuje da se pretnja bezbednosti Rusije povećala zbog pristupanja Finske u NATO i planova Švedske da pristupi toj alijansi.
„Finska i Švedska su članice Arktičkog saveta, koji se u velikoj meri pretvorio u konkurentsku strukturu u kojoj svaka zemlja, na osnovu sopstvenih interesa, vodi apsolutno neadekvatnu politiku i posmatra Rusiju kao pretnju. Finska, na primer, stvara razne vrste naoružanja, uključujući protivbrodske rakete ‘harpun’, a takođe obučava specijalne snage u Utiju. Zakonski akti usvojeni u zemlji dozvoljavaju Finskoj da proširi svoje prisustvo u arktičkom regionu i prenaoruža svoje korvete“, kaže Jeranosjan.
Finska, država od oko 5,5 miliona stanovnika, postala je 31. članica NATO pakta u aprilu ove godine, a time se udvostručila granica Rusije i ove vojne alijanse sa 1.300 na 2.600 kilometara. Ova zemlja ima 21.500 aktivnih vojnika i veliki broj rezervista – čak 900.000. Žene takođe mogu dobrovoljno da služe.
„Finci imaju malu flotu, ali sama činjenica da postavljaju protivbrodske rakete na brodove i duž obale - iako nemaju izlaz na arktičke vode - to dovoljno govori. Uostalom, te rakete imaju određeni domet i mogu da stignu do određenih ciljeva.Osim toga, postoje pokušaji da se sa Amerikancima napravi dogovor o nabavci najnovijih lovaca F-35, a to je potencijalno veliki ugovor. Lovci bi mogli stići već 2027. To znači da se ispod trupa i središnjih delova aviona mogu naći rakete vazduh-zemlja koje bi ugrozile naše infrastrukturne objekte u arktičkom regionu“, upozorava Jeranosjan.
Švedska je takođe odustala od dugogodišnje posvećenosti neutralnosti prilikom prijave za pridruživanje NATO, ali za razliku od suseda, ne deli granicu sa Rusijom i još nije dobila konačno odobrenje Mađarske i Turske za pristupanje alijansi.
„Što se tiče Švedske, tamo takođe već donose odluke o povećanju vojnog budžeta i jačanju lovačke avijacije. Kao što znate, Šveđani proizvode prilično dobre borbene avione ‘gripen’, koji takođe mogu predstavljati pretnju za baltičke vode i Severnu flotu“, upozorava ekspert.
Moskva ima snage i sredstava da odbije sve pretnje u arktičkom regionu koje se javljaju zbog širenja NATO-a i agresivne politike zapadnih zemalja prema Rusiji, ističu ruski eksperti
© Sputnik / Pavel Lьvov
/ NATO provokacije na Arktiku
Pre Švedske i Finske, već je postojalo pet NATO država i njenih saveznika na Arktiku - Kanada, Danska, Island, Norveška i Sjedinjene Države. Dva nova saveznika, iako ne izlaze na obalu Severnog ledenog okeana, smatraju se arktičkim zemljama. Oko 15 odsto Švedske i trećina Finske nalaze se iza polarnog kruga u regionu poznatom kao Laponija, tako da se sada sedam NATO saveznika suprotstavlja Rusiji u regionu.
Karakter aktivnosti NATO-a na Arktiku menja se od defanzivne ka otvoreno ofanzivnoj, upozoravaju stručnjaci. U oktobru prošle godine američki predsednik Džozef Bajden odobrio je novu američku Nacionalnu strategiju za arktički region, prema kojoj Sjedinjene Države nameravaju da povećaju svoj uticaj u regionu u narednih deset godina, a predsednik Vojnog komiteta Severnoatlantskog saveza američki admiral Rob Bauer je u oktobru ove godine rekao da „NATO treba da se pripremi za sukob na Arktiku, uzimajući u obzir mogućnosti koje Rusija ima u tom regionu“.
Jeranosjan ističe da Rusija ima snagu i sredstva da odgovori na ove izazove.
„Kada se u Norveškoj pojavio radiolokacioni centar koji obavlja zadatke NATO-a, odmah smo približili naše obalske raketne sisteme ‘bal’. Infrastruktura ruskih trupa na arhipelazima je ojačana. Otkad je Sergej Šojgu ministar odbrane u arktičkom regionu pojavilo se preko 750 objekata vojne infrastrukture kako bismo bezbedno koristili Severni morski put, štitili naše luke i nalazišta, pratili razna civilna plovila i tankerske flote u konvojima. Sve se to razvija”, naveo je ekspert.
NATO je značajno pojačao aktivnosti na Arktiku, a NATO za mart 2024. planira najveću vojnu vežbu u istoriji regiona pod nazivom „Nordijski odgovor“, u kojoj će učestvovati više od 20.000 vojnika Alijanse. Ne kriju se glavni ciljevi vežbi - kako koordinisati dejstva arktičkih članica NATO-a u sukobu sa Rusijom; kako efikasno uništiti rusku vojnu infrastrukturu u regionu i koliko duboko snage NATO-a mogu da udare u Rusiju,
Rusija - najveća arktička sila
Rusija je najveća arktička sila - od 38.000 kilometara granice arktičke obale, čak 22.000 kilometara pripadaju Rusiji.
Arktik je interesantan prvenstveno zbog svojih prirodnih resursa, pre svega nafte i gasa i mogućnosti transporta robe duž Severnog morskog puta, strateški važnog projekta koji spaja Evropu i Aziju preko Arktičkog okeana.
Procenjuje da se na Arktiku nalazi jedna četvrtina svetskih zaliha nafte i gasa, velike zalihe retkih ruda, poput kalaja, mangana, nikla, olova, platine i dijamanata.
Taj region već obezbeđuje oko 11 odsto nacionalnog dohotka Rusije, ali to je ništa u poređenju sa onim što se nalazi na ruskom Arktiku i što još uvek nije eksploatisano.
Zbog toga se sve češće iz Vašingtona čuje da tek predstoji borba za taj region i da bi on mogao da postane „zona vojnih napetosti i konkurencije“.
Moskva je poslednjih godina preduzela niz mera kako bi osigurala zaštitu sopstvenih interesa u arktičkom regionu. Jeranosjan ističe da Rusija jača na Arktiku i povećava svoje prisustvo u arktičkom regionu.
„A vojno posmatrano Rusija je apsolutno dominantna u arktičkom regionu. Uzmimo samo činjenicu da imamo više od 40 ledolomaca, na tri arhipelaga imamo nove baze, a tu je i obalska raketna artiljerija, raketni sistemi „bal“, „bastion“ i drugi - sve je tu. Dakle, na ruskom Arktiku je sve u redu i ovo treba priznati. Mi smo se spremali za ovo što se sada dešava sigurno 15 godina“, ističe Jeranosjan.
Ekspert dodaje da su ruski vojni aerodromi u arktičkom regionu modernizovani, a ima i Moskva ima i moćnu avijaciju na Arktiku.
„Plus naši najnoviji vojno-transportni avioni, koji mogu da sleću i da poleću sa ovih aerodroma. To znači da naši novi „iljušini“ mogu da koriste aerodromsku infrastrukturu. Sve ovo označava da možemo, ako je potrebno, da povećamo sposobnosti raznih jedinica u arktičkom regionu. I naravno, po celom perimetru postoje radarske stanice koje mogu da otkriju ciljeve raketnog napada, od 1.000 do 6.000 kilometara. Grubo rečeno, ni teniska loptica ne može da proleti i doleti do nekog našeg infrastrukturnog objekta u arktičkom regionu. Ako se odluče na rizik i krenu u rat dobiće dostojan odgovor“, zaključio je Jeranosjan.
Ranije je Arktik bio arena vojnog suparništva između Sovjetskog Saveza i SAD. Obe zemlje su u regionu raspoređivale atomske podmornice, strateške bombardere i taktičku avijaciju. Međutim, posle raspada SSSR-a Pentagon je izgubio interesovanje za Arktik, ali povratkom Rusije u arktičku zonu SAD su rešile da se ponovo aktiviraju i započnu borbu za taj region.