Međutim, stručnjaci ističu da nije samo Nemačka umorna od podrške Ukrajini u proksi ratu koji je Vašington poveo protiv Rusije, nego da su i druge evropske zemlje na izmaku snaga zbog čega smanjuju isporuke oružja Kijevu.
Osim toga, ruski stručnjaci dodaju da se izjava nemačkog ministra odbrane može oceniti i kao signal da treba preispitati pomoć Kijevu, jer ta podrška ne može biti neograničena. Drugim rečima, u kontekstu neuspele ukrajinske kontraofanzive i teške situacije na frontu, izjava Pistorijusa se tumači kao poziv na revidiranje pomoći, koja u aktuelnim uslovima treba da bude selektivnija.
Čak i zapadni mediji sve češće pišu da su saveznici Ukrajine „umorni od rata“ i da bi uskoro mogli da razmotre smanjenje pomoći. U SAD nacrt zakon o izjvajanju više od 100 milijardi dolara pomoći Ukrajini, Izraelu i Tajvanu nije prošao proceduralno glasanje u Senatu, a američko društvo je duboko podeljeno po pitanju podrške Ukrajini. Istovremeno, Berlin, glavni evropski partner Kijeva koji po obimu pomoći zaostaje samo za SAD, ima mnogo problema sa vojnom industrijom i ekonomijom.
„Pistorijus je rekao očiglednu istinu da nemačka vojna industrija jednostavno ne može da izađe na kraj sa zahtevima i porudžbinama Ukrajine. To jest, po njegovom mišljenju, zahtevi prevazilaze prag mogućnosti nemačkog vojno-industrijskog kompleksa, a on nije mađioničar, pa da odjednom stvori hiljadu haubica, i tenkova ‘leopard’ i drugog naoružanja... Pistorijus je rekao da Nemačka sada obnavlja vojne fabrike koje su ranije bile preorijentisane na civilne proizvode, a taj proces nije brz kako bi neko želeo“, kaže ruski ekspert Nikolaj Topornin.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus distancirao je Berlin od Kijeva, ističući da „partnerstvo” između dve zemlje ne predstavlja „savez” i žaleći se da je ruska industrija oružja, koja je otporna na sankcije, otežala vojnu strategiju Ukrajine.
Prema njegovim rečima, Nemačka čini sve što može da vojno pomogne Ukrajini, ali proizvodnja oružja i municije za Ukrajinu je sporija od planiranog.
Nemačka nije saveznik Ukrajine, izjavio je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus
© AP Photo / Moritz Frankenberg/dpa
Traljavo jačanje vojne industrije u Nemačkoj
Činjenica je da Nemačka dugo nije proizvodila oružje, što je u velikoj meri posledica istorije posleratne Nemačke – posle Drugog svetskog rata Hitlerova armija Vehrmaht je ukinuta, zemlja aktivno demilitarizovana i podeljena na okupacione zone. Tek deset godina od okončanja rata, u novembru 1955, osnovane su oružane snage - Bundesver, a proizvodnja oružja je obnovljena. Posle raspada Sovjetskog Saveza i završetka Hladnog rata Berlin je ponovo prestao da obraća pažnju na vojnu sferu, ali su nemačke vlasti ponovo promenile pristup tom pitanju nakon početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, 24. februara prošle godine. Tada je nemački kancelar Olaf Šolc održao istorijski govor o „promeni epoha“ u nemačkoj spoljnoj politici i najavio kurs ka modernizaciji nemačke vojske. Međutim, to nije dovelo do značajnih promena i do danas malo je urađeno u oblasti nemačke odbrane. Osim toga, Nemačka još uvek ne ispunjava cilj povelje NATO-a za potrošnju na odbranu od dva odsto BDP-a.
Čak i nemački političari iz vladajuće partije ukazuju na to da je reforma Bundesvera i „promena epoha“ projekat velikih razmera za koji je potrebno vreme.
Nemačka je godinama bila ekonomska lokomotiva Evrope, dok je danas prilično istrošena. Ruski eksperti ocenjuju da Evropa postepeno počinje da uviđa da su je Amerikanci iskoristili isključivo zarad svojih interesa i naterali je da uništi sopstvenu ekonomiju.
Sve što se poslednjih meseci dešava u Evropi, uključujući i razne izjave poznatih političara o Ukrajini, jasno ukazuje na to da nema jedinstva i da ga nikada nije bilo.
Toropnin ocenjuje da je u Nemačkoj sve manje onih koji podržavaju pružanje vojne pomoći Ukrajini, o čemu vlasti moraju da vode računa.
„Želim da kažem da je u Nemačkoj, i pre sadašnje situacije, javno mnjenje bilo podeljeno. Od svih velikih zemalja koje pružaju vojnu podršku Ukrajini, upravo u Nemačkoj javno mnjenje nikada nije bilo jedinstveno. Ranije je 30 odsto stanovništva izražavalo sumnju da Nemačka treba da ide ovim putem, a sada se povećao broj ljudi koji sumnjaju u pružanje velike vojne pomoći... Rekao bih da je danas 40 odsto za podršku, 35 je protiv, ostali su neodlučni, nemaju jasan stav, pa vladajuća koalicija počinje da manevriše“, kaže Topornin.
Evropske zemlje odustaju od pomoći Ukrajini
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova osvrnula se na komentar nemačkog zvaničnika o „savezniku“, sugerišući da je Pistorijus „odmotao potpuno novi par mokasina koje je dobio prošlog Božića i promenio cipele“, što je ruska izreka koja znači „promeniti stav".
Očigledno je da su stav prema Ukrajini promenile i neke druge zemlje, te joj polako jedna za drugom okreću leđa.
Rusofobična Poljska, nekada jedan od najčvršićih saveznika Kijeva, još u septembru je najavila da će prestati da isporučuje oružje Ukrajini, nakon što je Kijev u nedostatku novca pokrenuo sudski postupak protiv Varšave zbog embarga Poljske na uvoz ukrajinskog žita, a poljski predsednik Andžej Duda je tada Ukrajinu okarakterisao kao „davljenika koji je izuzetno opasan jer može da sa sobom povuče i druge“.
Poljska, koja se graniči sa Ukrajinom i koja je tranzitna zemlja za isporuke zapadnog oružja u Ukrajinu, do sada je bila sedmi po veličini vojni i ekonomski donator Kijeva, ali je značajno smanjila isporuke naoružanja.
Poljska nije jedini sused Ukrajine koji je smanjio podršku Kijevu poslednjih meseci. Krajem oktobra, novoizabrani premijer Slovačke Robert Fico najavio je da Bratislava „više neće isporučivati oružje Ukrajini“, rekavši da će humanitarne zalihe biti jedina podrška koju će zemlja slati u budućnosti.
Takođe, i Bugarska je na ovoj listi. Predsednik te zemlje Rumen Radev stavio je veto na sporazum sa Ukrajinom o isporuci oklopnih transportera. Prema njegovim rečima, oklopna, terenska transportna tehnika predviđena za Ukrajinu mogla bi da se koristi za zaštitu bugarske granice i pružanje pomoći stanovništvu u katastrofama i nesrećama. Život i zdravlje bugarskih građana treba da budu glavni prioritet, naglasio je on, vrativši dokument na ponovno razmatranje u parlament.
Francuske vlasti su odlučile da sa donacija pređu na trgovinu, pa više neće biti besplatnog oružja za Ukrajinu. To jest, Pariz „steže kaiš“ i više neće isporučivati oružje iz svojih arsenala, nego očekuju od Kijeva da počne da kupuje novo oružje od francuskih preduzeća, koristeći sredstva namenjena za to.
Vašington, najveći finansijer Kijeva u ovom sukobu protiv Rusije, za sada je stopirao dalju pomoć ukrajinskim oružanim snagama i upravo je to bio okidač da i druge zemlje krenu istim stopama.
„Nemci veoma pažljivo prate šta se dešava u Vašingtonu. Znamo da je sada najnoviji paket pomoći Ukrajini vredan nešto više od 60 milijardi dolara ostao je ‘zaglavljen’ u Kongresu, a ako odluka ne bude doneta do 15. ovog meseca onda ga Ukrajina neće dobiti ove godine, a Bog zna šta će biti u januaru kada se Kongres vrati posle Božićne pauze. Tamo će već početi predizborna kampanja, a republikanci i demokrate će učiniti sve da zarade poene. Čak ni u Sjedinjenim Državama, tako značajna vojna pomoć, nema potpunu podršku. Ljudi se pitaju na šta ide novac?“, kaže Topornin.
Ekspert dodaje da je i Ukrajincima u ovom trenutku jasno da će im sada biti teže, s obzirom da ostaju bez podrške.
Ruski stručnjaci zaključuju da sve ovo ne garantuje da će brzo doći do mirovnih pregovora, ali nakon određenog vremena, iscrpljivanja resursa, nedostatka borbeno spremnih jedinica, raspada ukrajinske vojske i verovatne političke krize stvoriće se uslovi za kapitulaciju kijevskog režima. Rusija će ići do kraja, odnosno do izvršenja zadataka koji su postavljeni pre početka specijalne vojne operacije.
Takođe, odluka nemačkog ministra odbrane da naglasi da Kijev nije saveznik, kada se posmatra u svetlu činjenice da i drugi „saveznici“ odustaju od pomoći Ukrajini, signalizira, ako ništa drugo, pomak od nekadašnje retorike Zapada o ukrajinskoj „evropskoj budućnosti“ i izgledima za članstvom u NATO.
S druge strane, Moskva je više puta isticala da vojna pomoć zapadnih zemalja ne sluti na dobro Ukrajini i samo produžava sukob. Istovremeno, pošiljke sa zapadnim oružjem su legitimna meta ruske vojske.