Evropljanima je obećano da će ruske energetske resurse biti lako zameniti, ali stvarnost se ne poklapa sa očekivanjima i evropska privreda mora da plati za takve razlike u novcu, primetio je on.
„Znalo se (da će evropska privreda mnogo trpeti) čim je Evropa tek počela da prekida uvoz jeftinih ruskih energenata. Sve je to bilo upakovano u prelepi ružičasti paket: ruski gas je navodno bio nedemokratski, na njega se ne može računati. Bilo nam je obećano da ćemo ga vrlo lako zameniti. Evropa se na vrlo bolan način uverila da postoji razlika između teorije i prakse, a ta razlika mora da se plaća novcem“, istakao je Sarijski.
"Velike zemlje poput Nemačke i severnoevropskih privreda, poput Švedske, Finske i Danske takođe plaćaju ovu razliku. I one beleže negativne stope. Pitanje je vremena kada će zabeležiti tehničku recesiju. Slična je situacija i u Estoniji - tamo već sedam kvartala zaredom (od 3. kvartala 2021) beleži se pad BDP-a. Ako se sećate, Estonija je bila jedna od najaktivnijih zemalja koja je pozivala na ograničavanje isporuka ruskog goriva. I odjednom Estonija je nestala iz velikih medija, jer je to bio jedan od onih „svetlih primera“ koji su nam dati u prilog ideji o ′divnoj budućnosti u evrozoni′“, zaključio je ekspert.