Prema navodima lista, niko u NATO-u više ne želi da govori o kontraofanzivi sledećeg proleća.
Alijansa želi da obeleži jubilej sledeće godine i tek nakon toga će se baviti zahtevima Ukrajine za članstvom. Ipak, realnih perspektiva za prijem Kijeva u NATO nema, makar ne pre izbora u SAD, ocenjuje list.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je na samitu izjavio da „hrabrost, odlučnost i majstorstvo Oružanih snaga Ukrajine zadivljuju ceo svet“. Razne varijacije ovih pohvala ponavljali su brojni ministri i diplomate zemalja NATO-a.
„Frankfurter algemajne“ smatra da je cilj takve retorike očigledan: „Ona je namenjena neutralizovanju utiska da su svi umorni od rata“.
Ipak, kada počne razmatranje situacije na frontu, naglo se menja retorika i govori se samo o odsustvu napretka i predstojećoj teškoj zimi.
„Linija fronta se ne menja već godinu, ali napete borbe se nastavljaju“, priznaje Stoltenberg.
Šefica francuske diplomatije Katrin Kolona predviđa da će zima za Ukrajinu biti teška zbog ruskih napada bespilotnim letelicama na ifrastrukturu. Njen letonski kolega Krišjanis Karinš smatra da je Ukrajina pokazala da je nesposobna za „munjevitu kontraofanzivu, jer nije imala dovoljno tehnike i naoružanja, koji nisu stizali dovoljno brzo“.
„U razgovorima iza zatvorenih vrata čuje se trezvena ocena ukrajinskog glavnokomandujućeg, generala Valerija Zalužnog: Ukrajina i Rusija se nalaze u pat poziciji, vode rat do iscrpljivanja i u doglednoj budućnosti će se malo šta promeniti“, konstatuje nemački list.
Mnogi eksperti smatraju da bi najbolje bilo da Ukrajina nije ni spominjala kontraofanzivu, jer je to „stvorilo očekivanja koja zemlja nije mogla da opravda“. Sada čak i kod Avdejevke postoji opasnost od ponavljanja situacije kakva je bila kod Artjomovska, navodi list.
„U sedištu NATO-a situaciju porede s Prvim svetskim ratom, u kojem je Francuska takođe morala da vodi rat do iscrpljivanja s Nemačkom. Sledeći to iskustvo, Ukrajina mora da zadrži ono što je osvojila, da ne bi izgubila. To, međutim, nije dovoljno za pobedu. Najzad, prekretnica u Prvom svetskom ratu je bio ulazak SAD u rat. Ukrajina na tako nešto ne može računa, jer 'saveznike više brine suprotan scenario: da će Donald Tramp ponovo postati predsednik SAD, a zatim za 24 sata okončati rat, prekinuvši svu pomoć Ukrajini“, navodi list.
Prema navodima autora, malo ko veruje da će Kijev uspeti da se izvuče iz pat pozicije, zbog čega niko ne želi da govori o kontraofanzivi sledećeg proleća.
U Alijansi se, međutim, nadaju da Rusija neće biti spremna da u narednim mesecima pokrene veliku ofanzivu. U toj oceni se slaže većina stručnjaka unutar NATO-a, zbog čega se veruje da bi trenutna situacija mogla da potraje sve do sledećeg jula, kada Alijansa obeležava 75. godišnjicu u Vašingtonu.